Огласна табла
ЗДРАВЉЕ ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Preležali ste kovid, kako da se što pre oporavite

Preležali ste kovid infekciju, ali i dalje je dug spisak tegoba koje osećate – umor, iscrpljenost, bezvoljnost, otežano disanje. Lekari savetuju kako da oporavite organizam i vratite se u formu pre bolesti.

Kada se govori o oporavku posle preležane kovid infekcije i vraćanja organizma u formu pre bolesti, pre nego što se obratimo lekaru za savet, moramo imati kompletne analize krvne slike kako bi moglo da se utvrdi da li postoje neki deficiti i poremećaji, napominje dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane.

„Moramo posebno obratiti pažnju na famozni de-dimer, jer osim farmako terapije, ishrana u slučaju povišenog de-dimera je veoma važna. Pre svega je važno smanjiti unos vitamina K jer on potpomaže koagulaciju. Znači, u slučaju da se poveća de-dimer, treba smanjiti zeleno povrće i voće. Ali uz savet i preporuke lekara, ne samoinicijativno“, naglašava nutricionistkinja.

Što se tiče povećanja snage i oporavka imuniteta, dodaje doktorka, pošto smo već ušli u sezonu bogatu voćem i povrćem, potrebno je da povećamo njihov unos uz proteine visokog biološkog kvaliteta, zbog smanjene snage i za oporavak mišića, kako somatskih mišića, tako i srčanog, ali i oporavak imunog sistema.

Individualni pristup

Posle svake preležane teške akutne infekcije organizam mora da prođe kroz period rekovalenscencije koji zahteva i puno odmaranja, blagu fizičku aktivnost koju postepeno treba povećavati, ali treba razmišljati i sa farmakološkog aspekta i aspekta suplementacije, ali je ključno da ona bude individualno prilagođena.

„Laboratorijski potvrditi deficite, a ne nasumično uzimati suplemente. Ono sa čim imamo najviše iskustva je vitamin C koji ima povoljan efekat i tu nećemo mnogo pogrešiti ako ga uzimamo u nekim umerenim dozama. Eventualno cink iz grupe minerala, ali za sve ostalo je potrebna laboratorijska potvrda“, navodi profesor dr Janko Samardžić, farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Kao što je primenjivan određeni farmakoterapijski pristup u profilaksi blagog, umerenog ili teškog oblika kovid infekcije, tako i kod oporavka, iako još uvek nema jasnih algoritama, treba prilagoditi i unos suplemenata.

„Komplikacije su veoma različite. Od kardiovaskularnih, neuroloških, neuropsihijatrijskih do ginekoloških i pojave oportunističkih infekcija, te je potreban jedan individualni pristup. Većina pacijenata se dobro oporavlja. Umor, iscrpljenost koja postoji i koja se kontinuirano nastavlja, može da se reši jednom potpornom vitaminsko-mineralnom podrškom, a sve ostalo zahteva poseban i individualni pristup“, dodaje profesor Samardžić.

Namirnice koje slabe naš imunitet

Uvek se govori o namirnicama koje jačaju naš imunitet, ali se retko pominju one koje ga slabe. U te manirnice, na prvom mestu, kako navodi nutricionistkinja, spadaju koncentrovani šećeri.

„Konditorski proizvodi, zaslađene kafe, čak i preterani unos voća. Iako je voće izvor vitamina i minerala, preterani unos je jednako preterani unos fruktoze koja takođe dovodi do slabljenja imuniteta“, kaže Stankovićeva.

Voće i povrće su namirnice koje su neophodne na našem stolu, pre svega sirove i blago kuvane, jer se vitamini na visokim temperaturama razgrađuju, mada minerale ne možemo da uništimo.

Vitamin C nije lek

Na osnovu dosadašnjeg kliničkog iskustva zna se da vitamin C ima povoljne efekte, počev od prehlade, rinovirusa, preko virusa influence, gripa pa do koronavirusa. On ima svoja antioksidativna i antiinflamatorna svojstva, pomaže u resorpciji gvožđa i ima sinergistički efekat kada se uzimaju preparati gvožđa. Osim toga, sprečava i štiti ćelije od oksidativnog stresa.

„Potoje neki kontradiktorni podaci poslednjih meseci da i vitamin C i mineralna potpora ne mogu pomoći kod teškog oblika kovida. To je apsolutna istina. Kada govorimo o vitaminima i mineralima, kao farmakolog sam dužan da kažem da mi govorimo o prevenciji bolesti. Mi ne možemo govoriti o njihovim terapijskim efektima. Neki terapijski efekat se može postići kod nekih blagih do umerenih slučajeva. To su doze od jednog do dva grama. Za prevenciju i jačanje organizma govorimo o dozama od oko 300 miligrama, eventualno do 500 miligrama dnevno. I tu se završava suplementacija, sve preko toga ulazimo u sferu farmakoterapije“, napominje profesor.

Prirodni izvori vitamina C su pre svega voće i povrće, naročito paprika i to zelena i kupus, naglašava nutricionistkinja.

„Crvena paprika ima dovoljno vitamina C, ali ona će zadovoljiti samo dnevne i to minimalne potrebe“, kaže dr Stanković.

Kod voća kao najveći izvori vitamina C su najpoznatiji citrusi i kivi, ali treba imati u vidu da kod ceđenja limuna dolazi do mehaničkog oštećenja vitamina C i do brze oksidacije, zato je najbolje jesti limun u kriškama.

Treba imati na umu i da vitamin C na temperaturi od 60 stepeni Celzijusa potpuno nestaje. Ako ga iscedite u vruć čaj, nećete imati nikakve koristi.

Vitamin D

Deficit vitamina D u našoj populaciji se vrlo često sreće, čak i pre pojave koronavirusa. Ukoliko tokom leta imamo jedno blago i umereno izlaganje suncu, makar i od 15 minuta tokom dana u prepodnevnim satima.

„Dolaskom jeseni i zime mi više nemamo dovoljno te endogene sinteze koja dolazi preko kože pod uticajem sunčevih zraka i onda se preporučuje i unos namirnica koje imaju vitamin D“, dodaje farmakolog.

Namirnice bogate vitaminom D su pre svega ribe severnih mora i fortifikovane namirnice, odnosno mlečni proizvodi koji uz vitamin D imaju i određenu dozu kalcijuma.

Vitamin B

Mnogi se uzdržavaju od suplemenata koji sadrže vitamin B pod izgovorom da će dobiti na težini. Nutricionistkinja naglašava da je to potpuna zabluda i da je za pojedina stanja neophodno održavanje perifernog nervnog sistema, naročito u postkovid sistemu.

Vitamine B1, B6 i B12 je neophodno unositi, kao i vitamin B5 koji utiče i na smanjenje nivoa stresa.

Kada pijemo suplementa

Vitamini B kompleksa se unose u prepodnevnim satima, savetuje farmakolog, a vitamin D u popodnevnim kada već postoji hrana u želucu jer su njegove bioraspoloživosti veće kada je hrana već prisutna u gastrointestinalnom traktu.

Ukoliko nema strogog upozorenja za bilo koji vitaminsko-mineralni preparat, pa i za lekove, da se uzimaju na prazan želudac, sve drugo uzimamo uz obroke jer se na taj način poboljšava i podnošljivost samog preparata, naglašava profesor Janko Samardžić.

Suplemente ne bi trebalo uzimati uz spanać i zelje jer oni za sebe vezuju mineralne materije i izbacuju ih iz organizma.

Uvek birajte suplemente uz konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom i uvek se pridržavajte preporučenih dnevnih doza jer svaki vitamin i mineral može biti i toksičan.

Izvor:RTS.rs

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Голд гондола обележила Светски дан чистих планина

ОГЛАСНА ТАБЛА

Најукуснији ШАМПИЊОНИ према рецепту из бакине кухиње (РЕЦЕПТ/ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Сутра бесплатан улаз у Потпећку пећину

ОГЛАСНА ТАБЛА

Одржани “Михољски сусрети села” у Луновом Селу

ОГЛАСНА ТАБЛА

Радови на деоници пута Ужице – Бела Земља

ОГЛАСНА ТАБЛА

Љубивоје Ршумовић: У селу се рађају људи, а у градовима – кућни љубимци

ОГЛАСНА ТАБЛА

Давор поново оборио Гинисов рекорд: Рођен без леве шаке, а успео да победи светског шампиона у рађењу склекова на једној руци

ОГЛАСНА ТАБЛА

Туристичка организација Златибор обележила Светски дан туризма

ОГЛАСНА ТАБЛА

Временска прогноза за понедељак – 26. септембар

ОГЛАСНА ТАБЛА