У оквиру програма “Ужице- престоница културе Србије 2024”, у Народној библиотеци Ужице представљено је најновије фототипско издање “Рујанског четворојеванђеља”, прве ћириличне штампане књиге у Србији, дело монаха Теодосија, једног од лучоноша “Ере културе”. Поред града Ужица и Народне библиотеке Ужице подршку у издавању ове веома вредне књиге пружили су Институт за српски језик САНУ и Народна библиотека Србије, као и Амбасада Чешке у Србији која је доставила копије оригинално сачуваног примерка “Рујанског четворојеванђеља” које се налази у Народном музеју у Прагу, као део колекције старих књига Павела Јозефа Шафарика.
Према речима Бранисава Митровића координатора програма “Ужице престоница културе Србије 2024”, ово је велики дан за Град Ужице и нашу државу.
“У години националне престонице културе Град Ужице уз помоћ наших пријатеља из Чешке амбасаде у Србији уз велику захвалност досадашњем амбасадору Томажу Кухти, који је уложио огроман напор да бисмо ми добили скениране странице “Рујанског четворојевањђеља”, без икакве накнаде. Ова генерација има срећу да је добила прилику да покажемо свима да смо свесни чињенице да је један од најдоњих каменова наше државе управо “Рујанско четворојеванђеље”, а са друге стране да направимо један корак како би наше будуће генерације знале где смо потекли и одакле смо потекли и шта је и који је прави пут којим треба они да иду”, нагласио је Митровић.
Приређивач др Мирослав Лазић из Института за српски језик САНУ, истакао је да су техничке могућности биле много боље у односу на претходно издање из 1987. године. Он је нагласио да је на основу снимака из Народног музеја У Прагу, које је добила Народна библиотека Ужице рад на овомиздању трајао неколико месеци.
Директорка Народне библиотеке Ужице Душица Мурић захвалила се свим парнерима на овом веома важном издавачкм подухвату, нагласивши да је књига нешто што остаје као писани траг.
Како је истакла др Драгана Милуновић заменица управника Народне библотеке Србије, ово издање представља пуни добитак за српско писано наслеђе и путоказ како би требало приступити његовој промоцији и очувању.
О раду на овом издању говорио је и др Виктор Савић његов уредник. Он је поручио да ћемо схватити колики је значај овог јеванђеља уколико се сетимо да је штампано и пре обнове Пећке патријаршије 1557.године. Др Миланка Убипарип, рецензент објаснила је да се наслов изводи према називу њених главних садржинских целина из корпуса Светога писма четири јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована.
“У подухвату јеромонаха Теодосија и нама непознатих његових сарадника можемо наслутити тежњу за неговањем свести о очувању духовности на матерњем језику. У случају “Рујанског четворојеванђеља” један монах за нас и даље тајновит којем тек име знамо, знао је да слободу националног богослужења оживљену у далекој прошлости може сачувати само књигом и речју израженом матерњим језиком.
Др Владан Тријић, уредник додао је да свако фототипско издање је посебан догађај у култури а посебно у нашој.
“Теодосије је радио свој посао у време када су текстови умножавани и дељени руком. Рукописна књига је представљала узор у садржинском, суштинском, естетском, формативном, како се прави једна књига, а штампана књига се угледала на то”, истакао је Тријић.
Најновије издање “Рујанског четворојеванђеља” штампано је у тиражу од 300 примерака.
Град Ужице