Театри учесници настоје да на себе мало преузму трошкове: ЈДП долази за мање паре него што су им трошкови, јер желе да нам помогну, Црногорци стижу за половину трошкова док су другу половину они нашли, каже директор ужичког позоришта и коселектор фестивала Зоран Стаматовић
Ужице – Није лако у ово неповољно време организовати фестивал регионалног значаја и окупити водеће театре, повећани трошкови угрожавају жеље и намере. Али Ужичани не одустају од своје традиције дуге безмало три деценије. Овде се од 1. до 7. новембра одржава 27. Југословенски позоришни фестивал „Без превода”, са учешћем позоришта из четири државе, управо најављен уз представљање репертоара.
Фестивал отвара „Ролеркостер” Атељеа 212 у режији Милице Краљ, следи Југословенско драмско са „Чудом у Шаргану” Јагоша Марковића, па Загребачко казалиште младих, у комаду „Ја сам она која нисам” редитеља Паола Мађелија, затим ужичко позориште с представом „Месец (дана) на селу” у режији Милана Нешковића, „Југославија, моја отаџбина” позоришта из Бањалуке, Приједора и Нове Горице, црногорска представа „Без портфеља” Градског позоришта из Подгорице, те комад Народног позоришта из Београда „Рат и мир” у режији Бориса Лијешевића.
Такав избор фестивалски селектор Бојан Муњин, хрватски новинар и позоришни критичар, образлаже тиме да је овај фестивал увек желео да покаже како свет и људи изгледају, лепи и ружни, али настојећи да отшкрине и трачак скривене људске наде и вредног путоказа, као што је позориште увек чинило.
– Свет се претворио у мрачну позоришну трагикомедију. Технолошко и за човека непријатељско убрзање, ратови и њихове последице, недостојан живот, насиље и апатија чине тужну фреску у коју свакодневно гледамо. И зато овогодишње издање позоришног фестивала не може да буде весело као да се ништа не догађа – објаснио је Муњин.
Градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић каже да град с радошћу очекује сусрет с најбољим представама из региона.
– Позориште је место које може много тога доброг поручити свету, уколико је свет, публика која посећује театар, отвореног ума и срца. Ужичка публика се према овом храму културе односи с поштовањем, а заједнички задатак театра и локалне самоуправе је да се потрудимо да позоришну игру поштују и обожавају генерације које пристижу. Град Ужице свих ових година подржава манифестацију, јер знамо да је култура насушна потреба сваког човека и пут да себе, тиме и свет у коме живимо, учинимо бољим. Мото овогодишњег фестивала „Парче хлеба, парче неба” је неки минимум на који сваки човек има право. Живимо у тешком времену, у ери потрошачког друштва која човека често увуче у канџе ниских страсти у борби за опстанак, али и статус. Парче неба ћемо некако и откинути за себе, а до хлеба су путеви некада трновити и тешки. Морамо уложити напоре да човек нахрани своју душу, то што души треба је у уметности – рекла је градоначелница.
Директор ужичког позоришта и коселектор фестивала Зоран Стаматовић позвао је грађане да купују карте за фестивал које су у продаји (цена комплета за свих седам представа је 9.000 и 7.000 динара, а појединачних 1.500 динара), те да као и до сада буду снага и ослонац ове смотре. Говорио је о трошковима фестивала, као и солидарности позоришта из региона.
– Овогодишњи фестивал ће, према процени, коштати 13,5 милиона динара. Ми смо, уз приход од продаје улазница, успели да затворимо ту финансијску конструкцију. Град Ужице је обезбедио 4,1 милион динара, док од Министарства културе (преко конкурса и додатне помоћи) укупно стиже око 2,5 милиона динара. Све је поскупело (смештај, долазак, гориво…), а ми са истим ценама карата од прошле године. Али колегијалности у тешком времену не мањка, театри учесници настоје да на себе мало преузму овај тежак тренутак. Југословенско драмско позориште долази за мање паре него што су им трошкови јер желе да нам помогну, Црногорци стижу за половину трошкова, док су другу половину они нашли. Тако и друга позоришта, сви су учинили колико су могли да се појаве на овом фестивалу. Ми ових дана настојимо да у ужичким хотелима добијемо цену која ће нам омогућити да никоме ништа не дугујемо. Зато ћемо фестивал почети с радошћу и жељом за играње добрих представа, а не са покривањем дугова. Стало нам је да овде учествују заиста најбоље представе по избору селектора, да не правимо тржницу те врсте купујући оно што можемо за паре које имамо, тако да доводимо представе које смо хтели – казао је Стаматовић, закључујући:
– Град је за фестивал издвојио већи новац него прошле године, а министарство нешто мањи, јер су на конкурсу имали политику да средства добије већи број заинтересованих, тако да је наш фестивал, по мени, ту био скрајнут. Али сигуран сам да ће тај однос бити исправљен, јер ово је и даље фестивал који је у рангу Стеријиног и Битефа. Мислим да се сада припрема и класификација фестивала, те да ће се они одвојити од разних туристичко-комерцијалних манифестација, смотри пића, хране и сличног.
Извор: Политика/Бранко Пејовић
