Већина грађана Србије лето користи како за одмор, тако и за неопходне поправке у стану или кући. За све то је, наравно, потребан новац, а они који немају уштеђевину за овакве ствари најчешће по кредите одлазе у банке. Ипак, има и оних који позајмице траже од предузећа у којем су запослени.
Према речима пореске саветнице Гордане Аритоновић, често се у пракси дешава да компаније, нарочито оне добростојеће, одобравају позајмице својим радницима.
“Фирма може дати позајмицу раднику. Честа је пракса код домаћих предузећа да дају новчана средства запосленима, поготово ако компанија нема проблема са ликвидношћу. Позајмице могу да се дају спорадично, у смислу када запослени тражи позајмицу од фирме предузеће може некад да одобри захтев, а некад не”, објашњава Аритоновић.
Такође, неретко се дешава да фирме према својим интерним актима, као што су одлука послодавца, правилник и слично, редовно годишње дају радницима позајмице које се враћају фирми у року од годину дана. Послодавац може општим актом да само утврди могућност одобравања зајма, без одређене намене, и да зајам одобрава према потреби запослених.
“Када се даје позајмица запосленом врло је битно да се закључи уговор о позајмици између запосленог и послодавца у оквиру кога треба дефинисати износ позајмице, рок и начин враћања, да ли је ова врста кредита са каматом или без. Уговор је основ за исплату и књижење позајмице у пословним књигама послодавца”, каже пореска саветница.
Она додаје да су позајмице које фирме одобравају запосленима најчешће бескаматне.
У пракси се углавном закључују уговори на годину дана, али могу и на дужи временски период. Разлог закључивања уговора на годину дана јесте због сигурности враћања новца, јер је према речима наше саговорнице све преко тог периода неизвесно – да ли ће запослени остати у фирми, односно да ли ће бити у могућности да врати позајмицу.
У случају да послодавац у току отплате донесе одлуку о отпису позајмице или без одлуке престане да из зараде обуставља рате, тада се примењују одредбе Закона о порезу на доходак грађана, према коме се зарадом у смислу закона сматра и опраштање дуга, што значи да се на износ опроштеног дуга плаћа порез на зараде по стопи од 10 одсто.
“Новчана средства која фирма да раднику и која је запослени у обавези да врати према уговору се не опорезују. Међутим, уколико се деси да радник не може да врати позајмицу, или му фирма одобри да позајмицу не мора да враћа, тада је потребно на преостали износ кредита који радник неће вратити да се обрачунају порез и доприноси као на зараду радника. Тада се сматра да то давање раднику има карактер зараде, па се обрачунавају сви порези и доприноси као на зараду”, наводи Аритоновић.
То значи да опроштени дуг има карактер зараде и у смислу Закона о раду, плаћају се и доприноси за социјално осигурање, односно доприноси из зараде и на терет послодавца, као и на зараду за пензијско и инвалидско осигурање, здравство, незапосленост.
Ако се зајам обуставља из зараде запосленог, запослени мора дати изјаву послодавцу да је сагласан да му се позајмица обуставља из зараде. Ова клаузула би требало да буде саставни део уговора са запосленим о одобравању зајма или другог акта на основу којег се исплаћује зајам.
бизнис.рс
