Инфлација у јулу је скочила на 4,3 одсто у јулу ове године у односу на исти месец 2023. То је први пут од марта 2023. године да је међугодишња инфлација порасла у односу на претходни месец.
Ово је најавила и Народна банка Србије прошле недеље када је приликом одлуке да не смањује референтну каматну стопу оценила да ће на привремени раст инфлације у јулу у највећој мери ће утицати серија једнократних поскупљења појединих прехрамбених производа и услуга са регулисаним ценама.
У образложењу централне банке истиче се да ти производи поскупљују због раста цена на светском тржишту или сировина.
Ипак, ако погледамо извештај Републичког завода за статистику, истиче се међугодишњи раст цена услуга, пре свега комуналија. Рецимо гас је поскупео 9,4 одсто, струја 7,3 одсто, а даљинско грејање 10,6 одсто у просеку.
Такође, кирије су у просеку скупље скоро 13 одсто него прошле године, изнадпросечно су поскупеле и сотале комуналије као што су вода и канализација, одржавање станова итд.
Такође допринос расту цена дао је и сектор транспорта, а то пре свега зависи од цена горива. Гориво у јулу ове године је у односу на јул прошле било скупље 10 одсто, показују подаци РЗС-а.
Даље, ресторани и хотели су скупљи 9,1 одсто, а рекреација и култура 5,6 одсто. Међутим, управо ова последња област је забележила највеће поскупљење у односу на претходни месец, јун, од чак 3,1 одсто.
С друге стране, храна је међугодишње поскупела 1,4 одсто и ту се издвајају производи груписани као „шећер, џем, мед и чоколада“ са 9,3 одсто, а што се највише односи на поскупљење чоколаде услед проблема са производњом какаоа у Африци.
Ако је за утеху и међугодишња инфлација у еврозони је у јулу била већа него у јуну, додуше раст је знатно мањи него у Србији. Према прелиминарним подацима Еуростата, у јулу је међугодишња инфлација износила 2,6 одсто, након 2,5 одсто у јуну.
Међу оним земљама које су доставиле податке Еуростату, само је Белгија у јулу имала већу годишњу инфлацију од Србије-5,5 одсто.
Дејан Шошкић, професор на Економском факултету у Београду и некадашњи гувернер Народне банке Србије напомиње да се и у ЕУ и у Србији инфлација тврдоглаво држи зато што су централне банке још на почетку раста цена 2021. године закасниле са повећањем каматних стопа.
„У августу, септембру 2021. године неке централне банке су почеле са поваћањем каматних стопа, а ми смо, као и ЕЦБ, то урадили девет месеци касније. То је омогућило креирање инфлационих очекивања и сада се плаћа цена, јер се инфлација теже обара. Код нас је томе допринела и експанзивна монетарна политика претходних година и давање новца пред изборе“, напомиње Шошкић додајући и да имамо раст цена које регулише држава.
Чињеницу да цене услуга гурају сада инфлацију он објашњава растом плата.
„Раст плата у државном сектору гура и плате у приватном. Требало је помагати циљано људима са најнижим дохоцима, а остали је требало да се стрпе са повећањем плата док се не сузбије инфлација, па онда да се надокнађује. Али ако цене расту, а плате расту због раста цена, онда се продужује инфлација“, напомиње он.
Заиста, од почетка године са падом инфлације, плате бележе висок реални раст. У мају, према последњим подацима РЗС, просечна нето плата је била већа него у истом месецу лане 11,2 одсто.
Можда је овај неочекивани скок инфлације након годину и по дана константног пада разлог зашто је премијер Вучевић говорећи о 100 дана владе, поменуо и цене, марже, посреднике и монополисте истичући да су неки производи у иностранству и двоструко јефтинији него у Србији.
Извор: Данас