OGLASNA TABLA
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Poskupljenja potopila novčanike

Iako je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković trenutnu krizu kada je inflacija u pitanju opisala kao buru, ali ne i kao uragan, za novčanike većine građana Srbije već je uveliko počeo potop.

Godišnja inflacija od 6,6 odsto nije dramatična, ali je problem što najviše novca trošimo na namirnice koje su poskupele neuporedivo više. Pojedini artikli i 40 odsto. Kako je upozorila, ovu situaciju koriste „alavi“ trgovci koji „love u mutnom“ i najavila da će se na sajtu NBS naći uporedne cene robe u prodajnim lancima.

Kako iz Centralne banke kažu, obavestiće javnost o načinu sprovođenja ove odluke i postavljanju linka ka proizvodima po trgovinama. U međuvremenu žitelji mogu „peške“ ili surfujući po internetu da se i sami uvere u velike raspone cena istih namirnica. Tako se jednaka flaša ulja, kilogram tikvica ili pakovanje istih pelena, od lanca do lanca, prodaju od nekoliko destina do nekoliko stotina dinara razlike.

Guvernerka se lično uverila da su pojedini artikli, konkretno kafa, drastično poskupeli. U razmaku od dve nedelje 200 grama ovog napitka platila je prvi put 239,99 a drugi 369 dinara. Prema njenim rečima, velikim trgovinama na koje smo svi svakodnevno upućeni, vratiće se kao bumerang to što pad prometa pokušavaju da nadomeste visokim cenama.

– Poskupljenje od 130 dinara za dve nedelje je nedopustivo – rekla je Tabakovićeva.

– Analizirajući cene tog proizvoda u trgovinskim lancima sa njihovih sajtova, utvrdila sam da se kreću od 234 do čak 374 dinara. Onako kako radimo sa cenama usluga banaka, koje objavljujemo na sajtu NBS da svi mogu da ih vide i uporede, radićemo i sa proizvodima u radnjama.

Ekonomista LJubodrag Savić, međutim, smatra da tržišna ekonomija podrazumeva da prodavac može da zida cenu dok god ima kupaca. Opasno je, dodaje, što ovakva poskupljenja mogu dodatno da ubrzaju spiralu inflacije.

– Osim realnih uzroka inflacije, psiholški faktor je čak i opasniji za inflaciju – kaže Savić.

– Proizvođači i prodavci počinju da podižu cene da bi se zaštitili, pa kako podigne jedan, kreću i ostali. Na sličan način se ponašaju i kupci, pa iz straha od poskupljenja umesto jedne namirnice koja im treba, prave zalihe. Time povećavaju tražnju, a prodavci na osnovu toga povećavaju cenu. Tako se gradi inflaciona spirala.

Kako naš sagovornik objašnjava, država na cene može da utiče punjenjem robnih rezervi – da kupuje žito, meso, mleko i druge proizvode kada je velika ponuda i niska cena, pa da plasiranjem koriguje stanje na tržištu.

PROSEK

U momentu kada su proizvodi koje najčešće koristimo „otišli“ 30, 40 pa čak i 100 odsto, građanima ne znači mnogo prosečna inflacija od 6,6 procenata – objašnjava Savić. – Nažalost, najviše poskupe upravo proizvodi koji se najčešće koriste. Da Vlada nije intervenisala zamrzavanjem, pitanje je do koje bi cene, recimo, hleb stigao.

 

Izvor:novosti.rs

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

До сада пријављено 944.000 младих за новчану помоћ

Oglasna Tabla

Ања Илић не иде у Пекинг

Oglasna Tabla

Толико мекани да се топе у устима: Пужићи са сувим грожђем лако се праве, а потребно вам је само 1 јаје

Oglasna Tabla

Тара, лепотица која привлачи све више туриста

Oglasna Tabla

Ковид боловање: – 65 одсто или цела плата? Влада каже једно, послодавац има више опција, а на крају све зависи од овога

Oglasna Tabla

Зимска служба допрла до три завејана аутомобила на Златибору

Oglasna Tabla

Време данас: Слаб снег, ветар у појачању

Oglasna Tabla

Због снега завршио на банкини

Oglasna Tabla

У Севојну протест због укидања педијатрије, лекара нема довољно

Oglasna Tabla