OГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Пораст насиља у школама упркос чињеници да је настава била и онлајн – чак 570 случајева насиља трећег нивоа у 2021.

https://www.aikbanka.rs/?fbclid=IwAR1s4tGDNhErGUTaD77DkQqKoEU6Hs1tdwStqjc3GOh-9CU4JFcctJZ5sdM

Током прошле године Министарству просвете пријављено је 570 случајева физичког насиља у школама, трећег нивоа пише Euronews. То значи да је насиља било много, много више, јер се насиље првог и другог нивоа не пријављује Министарству и практично остаје невидљивом за било какву општу статистику.

Осим повећања физичког насиља међу децом, психологе брине све израженија бруталност међу њима, а тренд је да се малтретирања снимају и тако постављају на друштвене мреже. Истраживање УНИЦЕФ-а из 2019. године показало је да око 65 одсто ђака бар једном током школовања доживело насиље, а 22 одсто њих пријавило учестало вршњачко насиље.

Euronews подсећа и на давно покренуту иницијативу за усвајање “Алексиног закона”, који би дефинисао строже казне за починиоце, али и оне који заташкавају насиље. Закон, међутим, до данас није усвојен.

“Током календарске 2021. године Министарству просвете, науке и технолошког развоја је пријављено до 570 ситуација трећег нивоа насиља, које су установе у обавези да пријаве Министарству, односно надлежној школској управи. Квалитативном анализом пристиглих обавештења о трећем нивоу насиља утврђено је да је у највећем броју случајева реч о физичком насиљу, комбинованом (вербално, психолошко и физичко насиље) и да се највећи проценат пријава односе на пријаве вршњачког насиља (око 90 одсто ситуација), а знатно је мањи број пријава насиља које запослени изврше над дететом, односно учеником и пријава које дете, односно ученик изврши над запосленима у установама образовања и васпитања. Међу пријавама насиља, поред доминантних облика насиља – физичко насиље које школе пријављују, у току последње две године учесталије су пријаве које се односе на дигитално и породично насиље”, кажу у Министарству просвете.

Пораст вршњачког насиља

У случају трећег нивоа насиља, то је физичко насиље, школа је у обавези да обавести друге надлежне институције – полицију, центар за социјални рад, дом здравља – које у складу са својим надлежностима утврђују чињенице и предузимају мере.

Школски психолог Бранка Тишма каже да постоји тенденција пораста вршњачког насиља у последњих неколико година, али и да је данас тај проблем много видљивији, да се много више прича и пише о томе.

https://www.youtube.com/watch?v=DemPRUbaZDo
https://www.youtube.com/watch?v=DemPRUbaZDo

“Тенденцију пораста вршњачког насиља имали смо и пре короне. Један од разлога је што се мењају васпитни ставови, деци се попушта, на неки начин подилази. Када се деси насиље родитељи често бране неке ствари код своје деце које не би смели да бране. На тај начин желе да заштите своје дете од последица, од казне. Међутим, треба да схвате да су последице пролазне и да оне трају неко време. Не понављају се уколико је дете променило став према неком проблему и изазову који се појавио у односу са другим дететом”, појаснила је она.

Напомиње да се такви ставови код деце и родитеља тешко мењају, и да представља озбиљан проблем када родитељи “бране” своју децу, желе да их заштите од последица. Истиче да је ситуација потпуно другачија када су родитељи сарадници запосленима у школи, те да се проблеми тада брзо решавају.

“Увек се мора водити рачуна да се не огрешимо о дете. Ситуација никада није само онаква какву вам деца представе. Они вам пренесу само исечак како су они разумели ситуацију, а контекст је обично шири, другачији. Обично пре инцидента постоји нешто у односима што није било решавано или је погрешно решавано”, појашњава Тишма.

Казне за насилнике

Законом о основама система образовања и васпитања (члан 86) прописане су васпитне и васпитно-дисциплинске мере које могу бити изречене ученицима. За лакшу повреду обавеза ученика, изриче се васпитна мера – опомена, укор одељењског старешине или укор одељењског већа, а на основу изјашњења наставника који остварују наставу у одељењу ученика.

За тежу повреду обавеза ученика, изричу се васпитно-дисциплинске мере – укор директора и укор наставничког већа, а за ученика средње школе и искључење из школе, односно школе са домом.

Euronews подсећа на још један, помало нелогичан члан истог закона. Наиме, предвиђена је забрана дискриминације, забрана насиља и злостављања, забрана понашања које вређа углед част и достојанство, а у случају кршења тих чланова закона могу се изрећи казне – укор директора или укор наставничког већа, а оно што је чудно и сигурно не доприноси решењу проблема, јесте да се као решење користи премештај ученика од петог до осмог разреда у другу основну школу на основу одлуке наставничког већа, уз сагласност школе у коју прелази. Ово практично значи да се насилник само пребацује у туђе двориште, а проблем се не решава, већ се пресељава. А поставља се питање зашто би друга школа прихватила такав ризик.

Извор: Euronews / Зелена учионица

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Саопштење Грађанске читаонице „Либерграф“: „Захтевамо да Град Ужице подржи оснивање и рад социјалних предузећа!“

Oglasna Tabla

Рундек и Екипа у Градском културном центру

Oglasna Tabla

Уређење простора у ГКЦ-у, од 15. августа богат програм за све генерације

Oglasna Tabla

Добродошли на 6. Меморијални концерт трубачких оркестара „Светозар Лазовић Гонго“

Oglasna Tabla

За три дана Сабора трубача, регистровано 866 саобраћајних прекршаја, 153 возача возило под дејством алкохола, 11 под дејством дроге

Oglasna Tabla

Слобода у победничком ритму: Ужичани бољи од Мачве (2:1)

Oglasna Tabla

Данас је Свети Пантелејмон, добро је започети посао или кренути на пут

Oglasna Tabla

Не излазите без кишобрана – на снази наранџасти метео-аларм

Oglasna Tabla

Успешно завршен први Хуманитарни турнир у малом фудбалу „Ужице за Космет“ (ВИДЕО)

Oglasna Tabla