Екостража објавила је још једну фотографију празног вештачког језера Заовине на планини Тари. Такве слике све су чешће последњих година и поред Заовина могу да се виде на многим вештачким језерима у Србији која се користе за производњу струје.
Како је раније пренела Нова економија, Електро-привреда Србије (ЕПС) се претходних месеци, превише ослањала на хидроенергију и због тога су резерве воде у вештачким језерима пале на вишегодишњи минимум.
Тај минимум био је достигнут већ током фебруара, па је ниво акумулације хидроенергије пао на 198 ГWх (гигават часова), што је за 46 одсто мање од четворогодишњег просека. Поред тих проблема, постоји и штетан утицај на живо свет.
„Акумулације представљају вештачке екосистеме у којима су услови живота у потпуности измењени у односу на остатак речног тока. Таква места одликују се релативно ниском стопом биолошке разноврсности“, каже Никола Матовић из Wорлд Wилдлифе Фоунд Адриа.
Како је објаснио, негативне појаве на вештачким језерима које ометају живи свет су непостојање или суженост обалског појаса, велике осцилације нивоа воде, муљем на дну који негативно утиче на мрест риба и обнављање бескичмењака, смањена светлост, недостатак кисеоника, снижена репродукција, велики број риба предатора.
„Приликом испуштања веће количине воде покреће се и муљ, као и токсични елементи везани за овај седимент што негативно утиче на животне заједнице низводно“, објаснио је Матовић.
Због проблема у раду термоелектрана ЕПС, како се додаје мора да увози струју из иностранства, јер хидроцентрале нису у стању да самостално подмире домаћу потрошњу струје.
Нова Економија – Фото: Еко стража
