16.7 C
Uzice
август 26, 2019
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Pola ljudi iz unutrašnjosti bi da ode iz Srbije, Beograd više nije zanimljiv

Više od pola ljudi iz unutrašnjosti starosti do 50 godina razmišlja da emigrira u inostranstvo, a iznenađujuće je visok onih sa osnovnom školom koji bi da se isele pre van zemlje nego u Beograd ili neki drugi grad, sledi iz istraživanja koje je Geografski fakultet uradio na zahtev ministarske bez portfelja zadužene za demografiji i populacionu politikuSlavice Đukić Dejanović.

Istraživanje je obuhvatilo više od 3.000 ispitanika u Leskovcu, Užicu, Zrenjaninu i Zaječaru.

Autori istraživanja zaključuju da je iseljavanje iz zemlje dominantan pravac migracija stanovništva Srbije, tj. egzodusa koji već postoji i ima trend da se i dalje nastavi, ako se merama države ne utiče na njegovo smanjenje.

Navodi se i da je da je značajno opala privlačna snaga regiona Beograd kao destinacije za migracije jer mali procenat ljudi želi da se preseli u prestonicu.

Kod mladog stanovništva veoma je visok udeo onih koji razmišljaju o preseljavanju u inostranstvo i to: 57,1% u starosti 20-24 godine i 63,8% u starosti 25-29 godina.

U inostranstvo žele da se isele lica koja nisu u bračnoj zajednici, koji žive sa roditeljima (55,6%) ili su podstanari (61,6%), u partnerskoj zajednici i koja rade u privatnom sektoru (svako drugo lice) ili su izdržavana lica (62,6%).

Kako se navodi, čak i kod lica koja imaju posao u državnom sektoru, veoma je visok udeo onih koji bi se iselili u inostranstvo, što znači da sadašnji nivo materijalnih prihoda i stalan posao nije garant ostanka u državi, navodi se u istraživanju.

ZAŠTO LJUDI ŽELE DA SE ISELE IZ SVOG MESTA?

Razlozi za selidbu iz svog mesta najčešće su loša ekonomksa situacija, bolje plaćen posao i nemogućnosti pronalaženja posla. Odmah nakon ovih faktora, na odluku o preseljavanju utiču i problemi u funkcionisanju državnog aparata: korupcija i nedostatak pravne države.

Ekonomski razlozi su glavni faktori migriranja i kod muškog i kod ženskog stanovništva.

Populacija žena kao važniji razlog za buduću emigriraciju navodi napredovanje u karijeri, nastavak školovanja i porodične razloge, a kod muškaraca su zastupljeniji faktori vezani za korupciju u društvu i nestabilnu političku situaciju.

Kao prvorazredni faktor emigracije kod mladog stanovništva od 20-24 godine istaknuta je nemogućnost pronalaženja posla, u starosnoj grupi od 25-29 godina bolje plaćen posao, a lošu ekonomsku situaciju kao najvažniji faktor preseljavanja vide lica u starosti od 30-34 godine.

Nedostatak perspektive kao razlog iseljavanja u prvi plan ističu ispitanici u 40-im godinama, stanovništvo u starosti 45-49 godina navodi korupciju, a ispitanici od 55-59 godina porodične razloge (spajanje porodica) kao faktor preseljavanja.

Nemogućnost nalaženja posla kao razlog za migraciju navode ispitanici bez i sa završenom osnovnom školom, bolje plaćeni posao navode lica sa završenom srednjom i visokom školom, a visokoobrazovani pored ekonomskih faktora potenciraju i bezperspektivnost i nedostatak pravne države.

Istraživanje je pokazalo da svaki četvrti stanovnik ozbiljno namerava da se preseli u narednih godinu dana.

KOME JE DOBRO?

Više od pola ispitanika u četiri analizirane lokalne samouprave označili su da je trenutno stanje u zemlji loše i veoma loše (57,0% njih), dok se svega njih 13,1% izjasnilo da je izuzetno dobro i dobro.

Strukturna analiza po starosnim grupama pokazuje da što je mlađa starosna grupa ispitanika procena opšteg stanja u zemlji je nepovoljnija, te je najnezadovoljnija grupa ispitanika u kategoriji 20-29 godina, gde preko 60% ispitanika ocenjuje situaciju u zemlji kao veoma lošu i lošu.

Analiza ispitanika prema školskoj spremi pokazuje da su najnezadovoljniji trenutnim stanjem u zemlji ispitanici sa visokom (56,4%), višom (53,2%) i srednjom školom (53,9%).

Ako se gleda izvor novca za život domaćinstva, najzadovoljniji su oni koji rade u državnom sektoru, njih 43% dok su najnezadovoljniji oni koji rade u privatnom sektoru 36,2% ili ispitanici koji pripadaju različitim socijalnim grupama.

CRVENI KARTON LOKALNIM VLASTIMA

Veoma mnogo i mnogo poverenja u rad lokalnih institucija ima 11,1% ispitanika, delimično poverenja ima 29,7%, malo poverenja 18% anketiranih lica, dok čak 34,2% lica nema poverenja.

Istraživanje je pokazalo da je najveće nezadovoljstvo radom lokalnih samouprava (nemaju poverenja i imaju malo poverenja) u starosnim kategorijama 20-24 godine (59,9%) i 25- 29 godina (56,2%), zatim kod ispitanika srednje školske spreme (35,8%), kod zaposlenih u privatnom sektoru (40,6%)
Tri glavne prepreke za postizanje veće efikasnosti rada lokalnih samouprava ispitanici vide u: korupciji (28,8%), kvalifikaciji zaposlenih (23,7%) i organizaciji rada (20,1%).

Korupciju kao faktor neefikasnosti rada lokalne samouprave posebno ističu mlađe starosne grupe ispitanika od 20-29 godina (31,2%) i zaposleni u privatnom sektoru (33,6%).

Izvor: novaekonomija.rs

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Nestabilno i toplo, do 33 stepena

Oglasna Tabla

Hitna pomoć na 112: Jedan telefonski broj za celu Srbiju

Oglasna Tabla

Požar u Amazoniji se tiče svih nas

Oglasna Tabla