Просечна нето плата у Ужицу, у новембру прошле године, била је око три и по хиљаде динара мања од републичког просека.
У истом месецу, у Златиборском округу су највеће зараде исплаћене у Ужицу, а најмање у Пријепољу.
Према подацима Републичког завода за статистику, просечна новембарска нето зарада у Србији је износила 69,136 динара.
Државна статистика показује да су просечне зараде у Златиборском округу мање од републичог просека и то од око три и по хиљаде динара у Ужицу до чак 18.153 динара у Пријепољу.
Просечна зарада запослених у Ужицу је изосила 65.572, што је 3.564 динара мање од републичког просека.
После Ужичана, у Златиборском округу, највеће просечне плате су биле у Пожеги (59.167), Косјерићу (58.421) и Севојну (56.881).
Следе Прибој (54.567), Нова Варош (54.419), Бајина Башта (53.467), Чајетина (53.170), потом Ариље (52.299) и Сјеница (51.749), док су најмање зараде примили запослени у Пријепољу – 50.983 динара.
Такође, према подацима Републичког завода за статистику, просечна новембарска зарада у земљи је била већа за 13,5 одсто номинално и 5,6 одсто реално, него у новембру 2020. године.
Драстичне разлике
На драстичне разилке у привредном развоју земље, указује податак да је највећа просечна зарада исплаћена у београдској општини Врачар – 116.925, а најмања у општини Власотнице – 46.503 динара.
Пола Србије има мање од 51.782 динара
Медијална нето зарада за новембар прошле године је била 51.782 динара, а то значи да је половина запослених у Србији имала плату до тог износа.
Извор: danas.rs/Н.Ковачевић
