Плата за електричара и водоинсталатера до 300.000 динара, а за сервисера беле технике до 250.000. Ови износи нису измишљени већ су детаљи огласа за послове у Београду и Новом Саду. Понуде за занатлије све су примамљивије због тога што је реч о дефицитарним занимањима, а о томе колико је ситуација са кадровима озбиљна, говори то што су веће шансе да у једном дану завршите све код лекара, него са мајстором.
Из фирме која је ове огласе поставила, за Нова.рс рекли су да се све ради на проценат, па према томе зарада зависи од учинка радника и броја радних сати. Дакле, плата није фиксна и загарантована, али ју је могуће зарадити.
„Не прихватамо људе који раде мање од осам сати пет пута недељно. Ако неко жели да ради више, може и онда му у складу са тим расте и зарада. Радници су, наравно, пријављени и све је регуларно“, рекли су из ове фирме за Нова.рс.
Ипак, и поред тога што је плата велика, тешко им је да нађу раднике, па су огласи конкретно ове фирме отворени чак до 10. децембра.
„Јавља нам се доста људи, али ‘електричар’ је јако широк појам. Ми смо оријентисани на кућне поправке, што подразумева да се радни дан проводи у покрету и саобраћају. Будући да је саобраћај болна тачка Београда, многима то не одговара, па ће се пре одлучити за, рецимо, рад на неком градилишту. Тако да нам није баш лако да нађемо раднике“, додају из ове фирме за наш портал истичући да су дневнице јако високе већ две-три године, али да јако мало људи хоће да ради тај посао.
Милош Турински из Инфостуда нам објашњава да је ово већ стандардна прича на српском тржишту, будући да су занати у великом дефициту. Они који имају ово знање одлазе у иностранство јер су много боље плаћени.
Према његовим речима, реч је о проблему који постоји годинама уназад, а нарочито је постао изражен након избијања пандемије вируса корона.
Ипак, узрок овакве ситуације врло је једноставан – тржиште.
„Висину зараде, али и висину цене услуге диктира тржишни закон понуде и потражње. Тако смо сада у ситуацији да, када позовете мајстора, не можете да завршите посао у истом дану, него постоје и рокови чекања. Чак и код лекара углавном можете да завршите у једном дану, али са мајсторима више не“, истиче Турински.
Будући да се у овој ситуацији примењују поменута тржишна правила, логично је да што мање мајстора има, њихове услуге више коштају, па самим тим и зараде буду веће.
Турински се присетио и једног огласа који је прошле године привукао пажњу јавности:
„Реч је о огласу за посао водоинсталатера, плата је била 2.000 евра, а послодавац је чак нудио и могућност становања уколико мајстор није из Београда“.
Ипак, додаје Турински, ако питате неког самосталног водоинсталатера, он ће можда доћи и до рачунице да на месечном нивоу самостало може да заради и више од наведеног износа.
“Узмите у обзир да један излазак мајстора може коштати и пар хиљада динара, а чули смо за примере да кошта чак и 50 до 70 евра. Ако имамо у виду да мајстори имају неколико излазака по дану, простом рачуницом можемо доћи до закључка колико могу да зараде”, наводи наш саговорник.
Додаје да тренутне зараде занатлија звуче астрономски за наше услове, али да се та ситуација неће мењати, те да се томе шта је довело до оволиких износа може приступити са три стране.
„Најпре, млади су незаинтересовани за те послове. Треба их едуковати и објаснити им колико су та занимања профитабилна. Затим је ту вишедеценијски одлазак кадрова. И на крају, побошљањем услова рада ви мотивишете раднике да мењају посао, што је добро јер полако нестаје систем ‘ако нећеш ти, има двоје-троје на бироу који хоће’“, закључује Турински.
Нова
