Иако је Законом о фискализацији првобитно предвиђено да сви пијачни продавци који продају различите врсте робе широке потрошње, прехрамбене производе других произвођача или воће и поврће из увоза, од 1. маја на својим тезгама морају да имају фискалне касе, након вишедневних протеста ова обавеза је за њих одложена до 1. јануара 2023. године.
У међувремену, остављен је простор да се преговорима дође до неког новог решења. До тада је остало отворено питање да ли ће или не пијачни продавци морати да издају рачуне по новом моделу фискализације, или ће као и регистровани пољопривредни произвођачи који продају своје производе бити изузети из ове обавезе.
Из Министарства финансија до тренутка писања овог текста нисмо добили одговоре на питања о фискализацији пијаца, односно докле се стигло са преговорима, да ли се дошло до адекватног решења и шта очекује пијачне продавце од 1. јануара следеће године.
Извршни директор Пословног удружења “Пијаце Србије” Саво Дувњак у разговору за Бизнис.рс објашњава да су уредбом пијачни продавци изузети од евидентирања промета преко нових фискалних уређаја до краја ове године, али да све будуће одлуке зависе од државе.
“Према члану 4а Уредбе о измени и допуни Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји евидентирање промета на мало преко електронског фискалног уређаја, која је ступила на снагу 1. маја, обвезници фискализације који се баве продајом добара и услуга на пијачним тезгама и сличним објектима немају обавезу евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја до 31. децембра 2022. године. Дакле, за део пијачних продаваца примена Закона о фискализацији је одложена за осам месеци. Свака наредна одлука је на надлежним државним органима, односно Министарству финансија и Влади Републике Србије”, истиче наш саговорник.
На питање колико је пијачних продаваца почело да ради са новим фискалним уређајима, а колико њих чека разрешење ове ситуације, Дувњак каже да је око тридесет одсто предузетника који послују на пијацама издавало купцима фискалне рачуне и пре доношења новог Закона о фискализацији.
“То су првенствено власници трговачких или занатских радњи – пекаре, месаре, рибарнице и слично, који закупљују пословне просторе. Крајем марта је још око 20 одсто предузетника који своју робу продају на тезгама поднело пријаве за е-фискализацију. То су подаци до којих је Пословно удружење ‘Пијаце Србије’ дошло истраживањем које је реализовано у целој земљи око месец дана пре законског рока за пуну примену новог закона, односно 1. маја 2022. године. Више од половине анкетираних продаваца (57 одсто) је тада имало чврст став да на пијацама нема услова за рад са фискалним касама”, напомиње наш саговорник.
Када је реч о продавцима који немају обавезу да евидентирају промет преко фискалних уређаја, Дувњак каже да су поменутом уредбом ослобођени они који продају сопствене пољопривредне производе на пијацама, као и делатности које се сматрају старим и уметничким занатима, односно пословима домаће радиности.
“Фискалне касе су обавезне за предузетнике који на пијацама продају различите врсте робе широке потрошње, прехрамбене производе других произвођача или, на пример, воће и поврће из увоза”, додаје он.
“Нема сумње да је пијачна делатност у фази када се убрзано мора прилагођавати променама у времену. Уз све интензивнију конкуренцију других облика трговине, промене потреба и навика купаца, део тих промена се односи и на законодавство”, оцењује Дувњак.
Поремећаји на тржишту млека утичу на пословање млечних хала
На питање како су пословале пијаце у Србији током ове године наш саговорник каже да је, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), на пијацама у Србији током првих шест месеци 2022. године продато пољопривредних производа у вредности од 20,8 милијарди динара, што је за око три милијарде више у односу на исти период прошле године.
Ипак, с обзиром на то да се промет пољопривредних производа на пијацама прати у текућим ценама, највећи део забележеног раста може се приписати поскупљењима, сматра он.
„Наиме, према подацима РЗС-а, цене произвођача производа пољопривреде и рибарства у јуну 2022. године, у односу на исти месец 2021. године, повећане су за 37 одсто. Тржишни удео пијаца у продаји и откупу производа пољопривреде, водопривреде и шумарства је за првих шест месеци 2022. године био око 18 одсто, што је благи раст у односу на комплетну 2021. годину. Просечна искоришћеност капацитета је у оквирима прошлогодишњег пословања. Предњаче кванташке пијаце, којих има у свега неколико градова и општина, а поремећаји на тржишту млека и млечних производа су утицали на пад понуде ових производа на пијацама, па тако и на пословање млечних хала”, закључује извршни директор Пословног удружења “Пијаце Србије” Саво Дувњак.
Бизнис
