OГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Пијаце очекују велики пад прихода после фискализације

Пијачни продавци незадовољни због најављеног увођења фискалних каса, између понедељка и уторка преноћили су испред зграде Председништва у Београду, али ни ту, као ни након предаје петиције Министарству финансија, нису дочекали одговор институција.

Наиме, нови Закон о фискализацији, који је почео да се примењује 1. новембра прошле године уз прелазни период до краја априла, прописује обавезу евидентирања промета на мало преко фискалних каса и за продавце роба на пијацама, осим уколико није реч о пољопривредницима који пласирају сопствену производњу.

Како на њихове аргументе иза којих је потписима стало 15.000 продаваца из целе Србије, није реаговао нико од надлежних, најавили су протест за 30. март.

Продавци на тезгама траже да се и они који држе робу широке потрошње или из увоза изузму из фискализације јер није примењива у пијачној продаји.

Помињу да фискална каса подразумева радно време, а да је оно код њих условљено временским приликама а наводе и да се у том облику продаје, промена цене производа врши и по неколико пута дневно, прилагођава се потражњи и стању робе па ће многима нови вид евиденције и наплате пореза затворити посао. То може да изазове у друге последице, јер је на српским пијацама свега десетак одсто пољопривредних произвођача, оних који не подлежу фискализацији, што значи да ће се број заузетих тезги битно смањити.

Сличне стрепње, каже за Данас Саво Дувњак, извршни директор Пословног удружења Пијаце Србије, имају и у том предузећу где кажу да је сада рано за процену колико ће продаваца напустити пијачне тезге због увођења фискалних каса, али да је према истраживању које су радили за више од половине њих фискализација неприменљива.

Неки од продаваца ће искористити други круг могућности да узму субвенције, набаве касе и регистроваће се, али нема сумње, каже он, да ће то погодити не само продавце него и предузећа која се баве овом делатношћу.

– Ово највише погађа продавце који се дословце баве трговином на пијацама, имају од робе широке потрошње, прехране, па до увозне хране, воћа и поврћа. МИ сада говоримо о варијанти хоће ли пијаце постати велике пиљарнице, јер ће на њима радити трговци који ће, надамо се, склапати уговоре о сарадњи са пољопривредним газдинствима, обезбедити откуп од њих и купцима пласирати прави домаћи производ. Наравно, све то зависи од актуелне ситуације на тржишту, колико се то коме исплати – каже Дувњак.

Он додаје да је удружење радило истраживање о пословању пијаца у прошлој години и шта може да се уради у овој, јер ће ту делатност сигурно погодити последице фискализације. Пијачне управе рачунају са драстичним падом прихода што ће успорити инвестиције, у неким градовима чак и текуће одржавање.

Дувњак истиче да ни Удружење ни пијаце на то не могу да утичу, нити се могу мешати. Могу само да се прилагођавају променама које су све видљивије и брже се одвијају него што се пројектовало.

– Ми на пијацама имамо једну велику смену генерација, не у правом смислу те речи, али не налазим бољи израз који показује да недостају млади људи. Полако старе и купци и продавци, појављује се проблем да оне који одлазе са пијаце нико не замењује. А пијацама су потребни млади људи који ће изаћи са новим идејама, искористити, на пример, два правилника који малим пољопривредним произвођачима омогућавају да уз примарне производе на тезгу изнесу и прераду, финални производ биљног или животињског порекла, што је изузето из обавезне фискализације. Такође, касе не морају да уводе ни продавци робе која се сматра старим или уметничким занатом или она из домаће радиности – каже Дувњак.

Он објашњава да би пољопривредници могли да од сунцокрета произведу хладно цеђено уље и да то понуде, или од шљиве направе пекмез, од парадајза сок. Каже да такве понуде и сада има на пијацама, али да је број пољопривредника који се тиме бави још увек мали јер подразумева много мануелног, свакодневног рада.

У ЕУ пијаце са касама

– Земље чланице Европске уније имају фискалне касе на пијацама. Оне постоје у Бугарској, Румунији, Хрватска је то урадила 2013, Словенија раније. У Мађарској такође, и код њих су пољопривредници ослобођени обавезе да имају фискалне касе, а они у много већем броју него што је то код нас, користе могућност да из свог домаћинства понуде не само примарне, него и финалне производе. За сада, фискалних каса на пијацама нема у БиХ, Републици Српској, у Македонији. Црна Гора је кренула у тај процес, не знам тачно докле су стигли, јер нам је мало корона успорила контакте и већ две године немамо те међународне скупове где се размењују искуства – каже Саво Дувњак.

Данас / М. Н. Стевановић

https://www.youtube.com/watch?v=DemPRUbaZDo
https://www.youtube.com/watch?v=DemPRUbaZDo
Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Тиодоровић: Наредних од седам до 10 дана, пратићемо бројеве, видећемо шта је најбоље; Једна ствар посебно брине

Oglasna Tabla

Изгорео шлепер код Бистрице

Oglasna Tabla

„Србијашуме“ повећале цене дрвних сортимената

Oglasna Tabla

Манастирска чорба од коприве: Препуна витамина, храни душу и тело – имунитет јача одмах

Oglasna Tabla

Концерт Жељка Васића

Oglasna Tabla

У граду на Ђетињи одржана радионица психосоцијалне заштите

Oglasna Tabla

Променљиво облачно с кишом и грмљавином, увече престанак падавина

Oglasna Tabla

Саопштење Грађанске читаонице „Либерграф“: „Захтевамо да Град Ужице подржи оснивање и рад социјалних предузећа!“

Oglasna Tabla

Рундек и Екипа у Градском културном центру

Oglasna Tabla