ОГЛАСНА ТАБЛА
ЗДРАВЉЕ СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Пестициди у воћу и поврћу – колико их заправо има или нема, и ко то контролише

 

Овог лета из суседних држава стижу вести о тонама воћа и поврћа чији увоз забрањују јер проналазе недозвољене количине пестицида. Фитосанитарна инспекција Републике Српске је због тога забранила увоз скоро 19 тона шаргарепе из Египта. Забрањен је и увоз кромпира из Албаније у Федерацију.

Непрскано је само ако тако пише. Па ви верујте. Можда је непрскано чак и ако не пише ништа. Е баш је такво наше искуство са пијаце Блок 44. Свако прича своје, или не прича, само продаје. Превише је изгледа компликовано то око прскања воћа и поврћа, али смо ми покушали нешто да сазнамо. Од продаваца теже него од произвођача.

Za neke, karenca je nekoliko dana, a za neke i ceo mesec. Šta kažu na pijaci:

„Jok! Ja da prskam, ja ne proizvodim, ja samo kupim čoveče. Šalim se! Sve mora da se prska u današnje vreme. Nažalost ali mora. Karenca treba samo mesec dana pre berbe što se kaže da se isprska. Prska se uglavnom protiv buba i sad je protiv plemenjače, ima razlike u otrovima. Sad je evo boranija, bila vrućina pa kiša, krenula da buđa i mora da prskaš i protiv toga“.

„Samo po potrebi, kada vidimo da su neki insekti napali onda se prska naravno, ako neka bolest naiđe ali to baš samo po potrebi, ništa preventivno. Insekticidima se uglavnom prska za bubice koje napadaju povrće, lišće. Karenca je par dana do nedelju dana najviše. Mi ne donosimo prskano voće i povrće, svu karencu ispoštujemo i onda donosimo u prodaju, kao npr što bi mi jeli kod kuće isto tako i našim potrošačima prodajemo.

„Sve to mora na neki način da se prska, ali se ništa ne prska kad je vreme berbe. Ne možete vi nešto da uzgojite, nije ništa bez prskanja. Zna se kad se prska i kad se poštuje vreme karence i tako“.

„Prska se raznim preparatima. A koji su to preparati, e pa ne znam sad da vam ja tačno nabrojim koji su. Stvarno ne znam“.

Fitosanitarna inspekcija kontroliše voće i povrće. O tome svedoče i prodavci: „Ovde dođe sanitarna inspekcija, uzme naš proizvode, nasumično, izvrše kontrolu i to je to. Nema problema. Jer da nije ne bi mogli da radimo“.

 Učestalost kontrola varira skoro kao i karenca.

„Budu na 15, 20 dana do mesec tako tu su. E sad nekad uzmu od mene, nekad od ovoga, ne mogu oni sad da uzmu sa 300 tezgi odjednom, razumete“, objašnjava perodavac…

Razumemo. Kod kupaca isto šareno, svako ima svoju tehniku pranja voća i povrća. Nekima je dovoljna samo voda, a drugima treba više:

-„Malo stavimo sodu bikarbonu, da stoji i tako“,

-„Ma normalno, u zeolitu ponekad samo“,

-Evo vidiš, kupila sam kajsije. Mislim da je prskano“… ,

-„Ako je voće koje se jede, onda malo u sodi bikarboni. Ostavim više u vodi operem“,

Nije valjda sve tako crno. Evo lubenice su danas lepe, crvene.

A šta kaže inspekcija

Gost Beogradske hronike, Nenad Milojević, načelnik fitosanitarne inspekcije, rekao je da voće i povrće kupuje i na pijacama i u megamarketima.

„Svako ko neki proizvod stavlja u promet, mora da obezbedi taj proizvod, da bude bezbedan. Da li se taj proizvod nalazi na pijaci, ili se nalazi u nekom megamarketu, ili u nekoj piljarnici, ono u svakom slučaju mora da ispunjava uslove za bezbednost”, rekao je Milojević.

Dodaje da proizvode kontrolišu osim inspekcije i sami proizvođači i prometnici, između ostalog, i u laboratorijama koje su akreditovane.

Kada je reč o voću i povrću iz uvoza, u zemlju ne ulazi ništa od robe, što nije prekontrolisano. To, međutim, ne znači, da je uvozna roba bezbednija od domaće.

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Вруће и спарно, могући пљускови са грмљавином

Дачић: Убица полицајца ликвидиран у околини Лознице, поново пуцао на полицију

“YUGOTON” поново у Градском културном центру

Постигнут договор између Владе и пољопривредника

Нове цене горива

Све је спремно за највећи карневал на води: На сплаварење Дрином од Перућца до Рогачице стижу гости из свих крајева Србије и Европе

Заплењено више од осам килограма кокаина, новац, аутомобили…

Отворена изложба “Димитрије Туцовић-раднички витез”

Обезбеђена средства за још 400.000 паметних бројила