Српска православна црква и нени верници данас празнују Ђурђевдан. Уз обележавање народних обичаја, традиција је постала и песма Ђурђевдан. Песму је обрадио музичар Горан Бреговић, а опевала сарајевска група “Бијело дугме”.
Када су гладни и жедни Срби, који су на Ђурђевдан у вагонима транспортовани за злогласни логор, почели да запомажу, један Сарајлија је први пут запевао: “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени…” .Тако је настала песма Ђурђевдан.
Песма настала у возу за Јасеновац
Чувена песма “Ђурђевдан” настала је у “возу смрти”, који је путовао из Сарајева за Јасеновац, открива професор Жарко Видовић, историчар уметности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године.
Наиме, како сведочи овај историчар, Србе су 1942. године на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне. По наређењу НДХ, полиција их је повела на “ђурђевдански уранак”.
Видовић је био у затворима до 1942. године, и то прво у немачком, па у усташком.
У “Великом транспорту” пребачен је у Јасеновац. Одатле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој.
Према његовим речима, на путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвесности.
У општем хаосу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске “Слоге”, у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, први пут је запевао “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”.
По доступним сведочењима, усташе су због песме “Ђурђевдан” затвориле шибере на вагонима. Затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других.
Од 3.000, колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло 2.000 душа. Њих две стотине је на крају рата преживело тортуру.
Ова информација потврђена је и од преживелих сведока из Републике Српске, пише новинар Вукашин Беатовић, чији је ауторски текст пренео сајт Фронтал.
Извор: наиссус.инфо