OГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Пелет, дрва и грејна сезона: Зашто нема енергената на стовариштима

Спољна политика и економија, али и локални проблеми, довели су до тога да дрва и пелет буду дупло скупљи него прошле године, а многа стоваришта ни немају дрвну прерађевину.
Рат у Украјини, поскупљење нафте и гаса, али и други проблеми подгрејали су цену дрва и пелета у Србији.

Ивица Јовановић из Ужица је пре неколико година за кућу од 50 квадрата трошио око 55.000 динара за грејање на пелет по сезони, а када је овог лета покушао да набави пелет – није га нашао ни на једном стоваришту у околини места у којем живи.

Малобројни продавци који имају пелет у Србији нуде га по цени од чак 400 евра по тони, што значи да би Ивицу грејање годишње коштало двоструко више него прошле године.

„Поред великог поскупљења струје за предузећа и нафте на светском тржишту, на више цене енергената делом утиче и вештачко подизање напетости“, објашњава Младен Стојадиновић, председник Групације за обновљиве изворе енергије при Привредној комори Србије, за ББЦ на српском.

Због политичке и привредне кризе изазване ратом у Украјини, људи се, каже Стојадиновић, „додатно плаше несташица, па унапред купују енергенте већ почетком лета и траже много веће количине него што су им потребне“.

Све то је условило да многи продавци у Србији немају енергенте.

„Дрва су дупло скупља него прошле године, а пелета нема“, каже Тања Апрцовић, шефица стоваришта Копаоник у Београду.

„Очекујемо да ће пелет, када стигне, коштати око 45.000 динара за тону, што је до 80 одсто скупље него пре две године.“

Србија остаје без руске нафте – да ли то значи поскупљење на пумпама
Енергетска криза: Како се европске земље носе са растућим ценама
Може ли свет опстати без руске нафте и гаса
Додатни проблем је недостатак недостатак радне снаге у Србији, који би радио у шумама на цепању дрва, додају у стовариштима, али и застој у количинама дрва које обезбеђују Србијашуме.

Зашто нема пелета и колико ће коштати?
На пелет се у Србији, подаци су Привредне коморе Србије, греје око 100.000 људи.

Овај енергент настаје прерадом дрвета, а многа домаћинства у Србији су пре пет година уградила котлове за пелет, јер су им много комфорнији за коришћење него пећи на дрва.

„Пре пет или шест година смо уграђивали и до 100 система за пелет годишње“, каже Милош Стевановић, директор фирме МС Гас инстал из Смедеревске Паланке, предузећа које се бави уградњом различитих система за грејање.

„Домаћинства су масовно прелазила на пелет у централној Србији, у местима где гасификација још није стигла, а пелет им је много лакши од дрва за одржавање и свакодневну употребу.“

За уградњу котла за пелет потребно је, додаје он, најмање 2.500 евра за кућу од 100 квадрата, али се многима рачуница показала исплатива.

Ипак, последње две године интересовање је драстично пало, па су прошле године уградили само пет система, док ове године, додаје Стевановић, „нико не жели да се пребаци на пелет јер је прескупо“.

„Поскупео је и материјал за системе који се уграђују, па је поскупела и уградња, а о сировини да не говоримо“, каже он.

Редови на пумпама у Србији – има ли ограничења за сипање горива
Зорана Михајловић за ББЦ: „Интереси руских лобија су били јачи“ када се бирао извор гаса у Србији
Из пећи у плућа: Како грејна сезона доприноси загађености ваздуха
На цене и расположивост овог енергента, додају из ПКС, утицали су и потреси на светском тржишту и паника услед веће и раније потражње, али и вест да је Босна и Херцеговина забранила извоз дрва и пелета, како би контролисала цене ових енергената за локална домаћинства.

„Забрана извоза пелета и огревног дрвета уводи се из разлога што је пелет поскупео 155 посто у односу на прошлу годину“, рекао је Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа БиХ.

„Извоз је повећан за 78 одсто са тенденцијом даљег повећања. И огревно дрво је поскупело за близу 40 одсто.“

Пелета из Босне и Херцеговине готово да више нема на стовариштима у Србији.

„Свуда је несташица пелета, па немамо ни од кога да га купимо“, кажу са стоваришта Термодом из Смедеревске Паланке.

„Очекујемо да ћемо га поново добити тек крајем јула, јер нам тада стиже и сировина од Србијашума.“

Последња цена је, додају из Термодома, била 355 евра по тони за најјефтнији пелет и то параћински, док са стоваришта Копаоник у Београду кажу да очекују да нова цена буде око 400 евра по тони.

Стовариште Копаоник до скоро је продавало пелет из Босне и Херцеговине за 40.000 динара по тони, док је пелет из Украјине коштао око 42.000 динара.

Поређења ради, пелет су прошлог лета продавали за 24.000 динара.

Укупна потрошња пелета у Србији на годишњем нивоу је око 390.000 тона, подаци су ПКС.

„Србија производи око 360.000 тона годишње, а само 30.000 тона увози“, каже Младен Стојадиновић из Привредне коморе Србије.

„Недостатак извоза из Босне вероватно ће се, али у мањој мери, одразити на повећање цене сировине.“

На све ове проблеме, домаћинства у Србији ће морати да стану у ред када купују пелет и због локалног проблема са Србијашумама, јавним предузећем које снабдева продавце дрвном грађом.

Ово предузеће, додаје Стојадиновић, од почетка године није испоштовало потписане уговоре са произвођачима пелета и није им испоручило прописане количине дрва.

У Групацији за обновљиве изворе енергије при Привредној комори Србије наводе да им је у првих пет месеци ове године испоручено само 40 одсто уговорених количина.

Непоштовање уговора је довело, додају, до несташице и значајног раста цене сировине која се набавља из приватних извора.

„Ипак, последњих месец дана су испоруке коначно постепено кренуле, па очекујемо да се ситуација побољша“, каже Стојадиновић.

На питање ББЦ-ја како се одвија испорука дрва произвођачима пелета, из Србијашума су рекли да је за период од почетка 2022. године до краја маја исте „испоручено више огревног дрвета за производњу пелета у односу на исти период прошле године“.

При том је, додају, „2021. била година у којој је испоручено највише сировине дрвних сортимената у историји Србијашума“.

„На основу тренутне реализације динамичког плана продаје, можемо очекивати да ће 2022. година бити година са највећом запремином продатих дрвних сортимената“, додају из Србијашума.

Дрвни сортименти су производи од дрвета које продају Србијашуме.

Из овог јавног предузећа кажу и да се цена дрвета које продају за производњу пелета за последњих осам година променила за свега пет одсто.

Зашто су дрва толико скупа
У Србији се на дрва греје око 34 одсто домаћинстава, подаци су Удружења топлана Србије, док анализа стручњака са Шумарског факултета из 2022. показује да чак 49 одсто Београђана користи дрва и пелет за грејање.

Кубик најјефтинијих дрва је прошле године коштао 5.150 динара, док су скупља дрва коштала највише 7.050 динара, подаци су Агенције за енергетику.

Тако је за кућу од 60 квадрата требало издвојити од 42.400 до 68.600 динара за целу грејну сезону.

На стоваришту Дрвоогрев у Нишу крајем јуна 2022. најјефтинија дрва коштала су 8.000 динара по кубном метру, каже Милан Миленковић, власник стоваришта.

„Цене иду до 8.500 динара по кубику за јефтиније врсте“, каже Миленковић за ББЦ.

Један од разлога зашто су дрва толико скупа, објашњавају са стоваришта Дрвоогрев, јесте што недостаје радне снаге која би секла дрва.

„Једноставно, нема ко да ради, па нема ни довољно дрва и то утиче на цену“, каже Миленковић.

„Дневница је око 5.000 динара за девет сати рада уз храну, али људи махом нису заинтересовани, јер је посао јако тежак.“

И један спољашњи проблем запалио је цену дрва у Србији, а то је, објашњава Младен Стојадиновић из Привредне коморе Србије, реакција људи на догађаје на светском политичком и економском плану.

Пре почетка рата у Украјини, цена нафте типа брент је била око 90 долара по барелу, да би крајем фебруара, када је почела руска инвазија на Украјину, вредност „црног злата“ достигла чак 127 долара за барел.

Цене су после тога наизменично падале и расле, али само неколико дана пошто је Европска унија најавила да ће забранити увоз руске нафте која у Европу долази преко лука, вредност нафте на светском тржишту поново је скочила на 123 долара за барел.

„Како се драстично променила цена нафте у односу на 2021, тако је поскупела и вредност дрва“, каже Стојадиновић.

„Рачуница је једноставна – све је скупље, гориво за транспорт је скупље, радна снага је скупља, па тако и коначни производ.“

Додатни проблем је, додаје он, што је међу потрошачима завладала паника, па су многи већ у мају 2022. одлучили да купе количине потребне за целокупну грејну сезону, која почиње тек од октобра ове године.

„Домаћинства обично купују дрва тек у другој половини лета за јесен исте године“, каже Стојадиновић.

Скупљи и угаљ
Потрошачи који су се надали да ће барем моћи да се окрену угљу као јефтином огреву треба да знају да је цена овог енергента у мају 2022. поскупела за 82 одсто у односу на претходну грејну сезону, преноси агенција Бета.

Тона угља сада кошта од 7.000 до 42.000 динара за тону, док је прошле године коштала до 23.000 динара по тони.

На стоваришту Копаоник рекли су да се увелико купује огрев, на чије је поскупљење највише утицала украјинска криза и да ће цене наставити да расту због нестабилности на тржишту.

Радио-телевизија Србије објавила је 10. јуна да је влада одобрила Електропривреди Србије (ЕПС) да до краја 2023. увезе четири милиона тона угља, како би се обезбедио несметан рад обреновачких термоелектрана.

Термоелектране у београдској општини Обреновац покривају половину потреба за струјом у земљи, пошто рудник Колубара сада даје трећину мање угља неопходног за зиму.

За грађане на стовариштима ове године неће бити ни угља из Колубаре, ни угља из Костолца, навела је РТС.

У колубарским рудницима ради се у три смене и свом расположивом механизацијом, а одлагач, машина на којој је зимус дошло до хаварије, биће у функцији до краја године, кажу из предузећа.

Колубарски копови дневно дају око 62.000 тона угља, а најављено је да ће се крајем лета копати 80.000 тона, па је увоз неопходан.

ББЦ

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Као да је пола Србије сада кренуло на летовање: Возачи и путници рано јутрос сатима били „заробљени” на граници са Црном Гором

Oglasna Tabla

Почео двонедељни Великогоспојински пост

Oglasna Tabla

Уочи преговора о минималцу – колико траже синдикати, а шта нуде послодавци

Oglasna Tabla

На Тари врло лако можете срести усамљено лане, ево како да поступите кад их угледате

Oglasna Tabla

Временска прогноза за 15. август (ВИДЕО)

Oglasna Tabla

Временска прогноза 14. август

Oglasna Tabla

Банке ће морати да врате ценовнике 30 одсто

Oglasna Tabla

Ускоро нови круг програма “Моја прва плата”

Oglasna Tabla

Инфлација у јулу 12,8 одсто, храна скупља за 20,3 одсто

Oglasna Tabla