ОГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Пчеларима прети лоша година?

Сунчани и топли дани убрзали су вегетацију биљака и измамили пчеле из кошница. Искусни пчелари страхују да би због изузетно раног цветања багрема паша могла да подбаци. Стручњаци саветују да се приликом бирања локација за постављање кошница пчелари ослоне на науку
За двадесет година пчеларења Срђан Станојевић из оклине Алексинца не памти да су пчеле овако рано биле активне. Пре седам година јесу пораниле, али не оволико и тада су приноси меда били испод просека. Тренутно, каже, стрепи због најављеног захлађења.

“Нисам оптимиста што се тиче багремове паше. Дан је још кратак, што ће само по себи смањити принос, а ту је и превелика нежност биљака услед пребрзог раста због високих температура. Такође, пчеле у просеку нису достигле потребну снагу за квалитетно искоришћење багремове паше, чак и кад би она одлично замедила”, објашњава Срђан Станојевић, пчелар из Житковца код Алексинца.

Осим могућегизмрзавања багремазбог најављеног захлађења, брину га хладне ноћи и суша која уме да поремети медење биљака.

“На топлијим локацијама багрем се већ расцветао. Треба благовремено истражити ову биљку на различитим надморским висинама. Веома је важно искористити сваки медоносни дан тамо где у датом тренутку багрем буде најбоље медио”, додаје наш саговорник.

Страх пчелара од благе зиме и касних мразева

Стручњаци кажу да ни пчеле, ни пчелари не воле благе зиме, попут ове које смо донедавно имали. У таквим годинама вегетација креће рано и подложнија је мразевима. У претходном периоду у многим крајевима, наводе у Савезу пчеларских организација Србије, било је измрзавања багрема, али мање него прошле године. То се лако може утврдити праћењем његовог развоја на различитим локалитетима.

“Развој багрема би требало да касни на висини. Ако то није случај, значи да је багрем у низији измрзао и покренуо алтернативне цветне пупољке. Они су мањи од пупољака на висинама, што није нормално. Пчеларим 32 године и само једне године су ти други цветни пупољци пристојно замедили, тако да се у њих пчелари не смеју никако уздати. Како је у неким крајевима багрем већ почео да се отвара, можемо рећи да је ово година у којој цвета најраније у историји”, објашњава Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије.

Претходно најраније цветање било је 2017, када се багрем забелео 17. априла, што је од седам до девет дана касније него ове године.

“Плашимо се касних мразева, јер дешавало се да и крајем априла имамо минус осам степени. И ако не буде мраза, а током цветања буду ниске ноћне температуре, паша ће бити веома слаба. Нажалост, то је све чешћа појава јер багрем углавном ноћу ствара нектар. Да би медио, потребна му је ноћна температура од најмање 10-12 степени”, иситче Живадиновић.

После багремове паше пчеле не смеју да остану гладне

Оптимистичнији пчелари верују да су минуси иза нас и да температуре неће ићи испод нуле.

“Ово је лудо време и човек више не зна чему да се нада. Верујем да евентуалне ниже температуре од око пет или шест степени, ако и буду, неће нашкодити пчелама. Мислим да су довољно развијене да могу да покрију своје легло и да неће доћи до одумирања ларви. Опет, не могу да гарантујем да сам у праву, јер за 40 година пчеларења, никада овакво пролеће нисам имао”, каже Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине.

У овом тренутку његове пчеле, објашњава, раде “пуном паром” и изгледају као да су неколико недеља старије. Колеге саветује да након багремове паше поведу рачуна да пчеле не остану без хране.

“После врцања багрема пчелари треба да оставе довољне количине меда за пчеле или да припреме другу прихрану да пчеле могу да прегурају период до цветања сунцокрета. Мислим да ће између багремове и сунцокретове паше размак бити око два месеца. То може да се одрази на глад, а глад никоме никада ништа добро није донела, па тако не може ни пчелама”, објашњава наш саговорник.

Уколико се обистине страхови пчелара, ово би била још једна лоша година у производњи багремовог меда. Прошлу сезону сви памте по тоталном подбачају ове паше за све стационарне пчеларе, јер због лоших временских услова први багрем није медио. Само они који су селили кошнице у крајеве где вегетација креће касније, имали су багремов мед, и то у количинама мањим од просека.

Стручњаци саветују да се у избору најбољих локација за медење користе тзв. СМС ваге, јер без њих данас није могуће бити успешан пчелар.

Каматица

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Предавање посвећено Животи Вранићу

12 НАПИТАКА НАЈБОЉЕ САГОРЕВА КАЛОРИЈЕ: Дају осећај ситости и помажу вам да се смањите за 3 броја

Паприкаш од меса за данашњи ручак: Уживаћете у укусу (ВИДЕО)

Да ли ће онај ко насрне на наставника ићи у затвор и шта значи измена Кривичног законика

Бацамо годишње на стотине тона вуне, а носимо синтетику – зна ли Србија где јој је рабош?

У поноћ почиње изборна тишина

Креће туристички возић, са радом почиње и СтаПарк

Уз средства из буџета снажна подршка државе за путну инфраструктуру

Град Ужице за матуранте, велика журка у Градском културном центру (ВИДЕО)