Ужице – У петак 01. новембра у Свечаној сали града Ужица одржано је духовно – донаторско вече поводом прикупљања помоћи за осликавање храма и даљу обнову манастира Рујна.
Цео догађај употпунили су Милица Узуновић , победница 51. Смотре рецитатора Србије ,,Песниче народа мог” у категорији средњег узраста и хор Музичке школе “Војислав-Лале Стефановић” из Ужица.
Духовну величину и вредност јединог ужичког манастира најсликовитије је описао јеромонах Теодосије, игуман манастира Рујна.
________________________________
У току је акција прикупљања новца за осликавање нашег манастира Рујна!
Текући рачун: 155 – 39909 – 78
Број за информације: 064/27 08 696
Свим учесницима акције, добротворима на било који начин, свом православном свету
нека буде на здравље и спасење!
_________________________________
Донаторско вече
Видео спот 1
Видео спот 2
Манастир Рујан је обновљени манастир из 15. века. Данас припада Епархији жичкој Српске православне цркве.
Налазио се под планином Пониквама, на реци Биоски (тј. Ђетињи). Смештен је у атару села Врутци, код Ужица, на десној обали истоименог језера. Манастирски храм посвећен је светом Великомученику Георгију. Порекло имена Рујан је од биљке руј, која расте у долини реке Ђетиње. По њој је читава област, као и манастир добила име, Рујно.
У порти манастира сахрањен је епископ жички Хризостом Столић (1939—2012).
Прошлост и значај
Богати манастирски поседи и приходи од „бање“ су довели до тога да он доживи процват. Та манастирска бања звала се „Биоштанска Бања“. Манастир има посебан значај за срспку културу. У њему је настала и радила прва штампарија у Средњевековној Србији. Монах Теодосије, је 1536. и 1537. године, штампао чувено Рујанско Четворојеванђеље, у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Међутим, Турци су убрзо открили штампарију, спалили је, а манастир уништили. Преживели монаси су пребегли у манастир Рачу. Постоји и претпоставка да је манастир пострадао и 1608. године. Манастир су Срби масовно походили до Кочине крајине (1788) да би од тад запустео. Земљиште су присвојили Турци из Биошћа. До 1856. године срез се звао по њему Рујански, као и претходно кнежина тог имена.
По једном запису из 1857. године, од манастирске цркве је остао само камен часне трпезе, а стубови однесени и узидани у зграду медресе (муслиманске средње школе) у Ужицу. По изградњи бране „Врутци” на Ђетињи 1980. године, манастир је потопљен након формирања вештачког језера Врутци.
Рујанско Четворојеванђеље
Једини потпуни сачуван примерак Рујанског Четворојеванђеља, се налази У Националној библиотеци у Прагу у саставу Шафарикове збирке и има укупно 300 листова. Други, делимично оштећен примерак, са 296 листова се чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Народна библиотека Србије је поседовала један примерак, али је он уништен у бомбардовању Београда, 1941. године. Само један одломак, од 92 листа се чува у музеју Српске академије наука и уметности.
sr.wikipedia.org
Ужице – Огласна Табла
