ОГЛАСНА ТАБЛА
ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА УЖИЧКЕ ВЕСТИ

Oдржана промоција књиге др Срећка Стопића у оквиру другог дана Жестивала (ВИДЕО)

У оквиру другог дана Жестивала у Народној библиотеци се одржава промоција књиге „Знаменити универзитетски радници дијаспоре Златиборског округа о себи“ – др Срећка Стопића.

Срећко Стопић спада у ред наших успешних људи који живе и раде у дијаспори. Живот је Срећка одвео у Ахен, у Немачку, ради специјализације и усавршавања у струци. Како каже, када је у Србији остварио све што се могло, пожелео је више.

Тренутно ради на Институту за процесну металургију и рециклирање метала Факултета за георесурсе и инжењерство материјала Техничког Универзитета у Ахену. Ту држи предавања „Основни процеси у обојеној металургији“ (на енглеском), „Металургија ретких земаља“ и семинар о никлу на немачком језику. Активно ради на индустријским и европским пројектима.

Од 2001. године живи у Ахену са супругом Миленом, докторком металургије, ћеркама Василијом и Милицом, студенткињама психологије у Диселдорфу и Бону.

Стопић је рођен у Ужицу, 1965. године, од мајке Цмиљане и оца Раденка. Ту је завршио основну и средњу школу. Потом се уписао на београдски Технолошко-металуршки (ТМФ) факултет, који је завршио у року са одличним просеком. Као најбољи студент добио је награду из Фонда „Панта С. Тутунџић“ на ТМФ-у. Уследила је магистратура, докторат, избор за доцента на Катедри за металургији обојених метала ТМФ-а у Београду.

Животни мото нашег научника гласи: „Богатство је у људима, и треба га открити, а све док дишем, радим и надам се да ћу успети у томе“. Воли Србију, Златибор, посебно ужички крај, где је одрастао. Не пропушта прилику да дође у завичај и ужива у његовим лепотама и дружењу са родбином и пријатељима.

Научни радови

Стопић је својевремено био заслужни члан друштва некадашњег „Савеза инжењера металурга Југославије“ и директор Балканског центра за металургију са седиштем у Смедереву, где је био запослен на Институту за металургију гвожђа и челика. У 2001. години је за изузетне научне резултате добио Хумболтову стимпедију у Бону, био је гост председника Немачке Јоханеса Рау у дворцу у Потсдаму. Током 2004. је примио награду за иновације у нанометалургији бакра од Института за бакар у Диселдорфу.

Уследила је награда у 2011. у Прибраму у близини Прага од Удружења металурга ГДМБ за резултате у металургији олова. За свој рад у нанотехнологији злата, сребра, бакра, рутенијума он је са својим тимом на Институту за процесну металургију добио Каисер-Пфалз награду у Гослару у исносу од 50.000 евра, где стоји плоча са његовим именом. У 2014. је завршио Хабилитацију на Техничком Универзитету у Ахену, и добио титулу Приват Дозент.

До сада је написао преко 100 научних радова на енглеском и немачком језику, две научне студије на енглеском о никлу за Оутетец из Оберурсела у близини Франкфрута, и трећу о добијању ретких земаља за РМР у Београду. Осим тога држао је курсеве „Наука и образовање“ у Србији преко World University Service на Хемијском факултету у Београду, на Учитељском факултету у Ужицу, и на Универзитету у Крагујевцу. Држао је Ерасмус курсеве на Факултету за Машинство у Марибору у Словенији, на Техничком факултету у Измиру у Турској.

Током 2015. године био је предавач на курсу „БЕСТ“ на RWTH Универзитету у Ахену, где је представио своју нову књигу о нанотехнологијама, „Синтеза металних нанопрахова ултразвучном пиролизом“ на енглеском језику. Књига говори о добијању прахова злата, сребра, бакра, рутенијум-оксида и композита рутенијум оксид-титан диоксид, који се користе као катализатори у хемијској индустрији.

Био је ангажован на европским пројектима: „INTREAT“ са шест европски партнера из Грчке, Бугарске, Србије, Македоније, Немачке. Затим је уследио пројекат „ENPRODUS“ са четири партнера из Русије, Украјине, Грчке, Казахстана. У оквиру пројекта „EURARE“ било је укључено 22 европска партнера.

Активан је на индустријским пројектима у Немачкој, као што је рециклирање итријум-оксида са керамичких тиглова са разним фирмама. Ефикасност праха магнезијум-оксида на таложење никла и кобалта из сулфатних раствора испитује за РХИ Леобен у Аустрији. До сада је учестовао на више индустријских пројеката тима са „Асарел“ – Бугарска.

На просторима бивше Југославије активно је радио са Феропромет и Воксал (Ужице), Призма (Крагујевац), Златарна Цеље (Словенија), РТБ Бор и Институт за металургију бакра (Бор). Држао је пленарна предавања на СЕД Конференцији у Ужицу (Нанотехнологија), Конференција на Тари и низ других.

Огласна табла

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

У ритму недеље са Бранком Продановићем (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Промоција романа „Песма о три света“ Владимира Пиштала

ОГЛАСНА ТАБЛА

Саопштење ГО странке “ Србија-центар“ – Закон о оружју

ОГЛАСНА ТАБЛА

Данас исплата ученичких и студентских кредита и стипендија

ОГЛАСНА ТАБЛА

Cardinal Point у Градском културном центру

ОГЛАСНА ТАБЛА

Одржана 53. смотра рецитатора „Песниче народа мог“ (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Од понедељка летњи ред вожње

ОГЛАСНА ТАБЛА

Ментално здравље у функцији унапређења образовања

ОГЛАСНА ТАБЛА

Зашто инвестирати у Златибор – 10 бизнис идеја

ОГЛАСНА ТАБЛА