OGLASNA TABLA – INFO
FOTO RAZGLEDNICA UŽIČKE VESTI

Odricao sam se svega da postanem svoj na svome

Cela družina uveče u provod, a on još u radionici. Ni ne pomišljla kad će kući jer čeka ga posla preko glave. Umoran, garav u licu, u masnom kombinezonu, samo što ne padne sa nogu. Rano jutrom svi iz grada, pijani i raspevani, a on nerasanjen na posao. Gde je noćas stao sad ode da nastavi.
Tako nekad beše kad je Bojan Vujičić, taze punoletan, radio kao šegrt u vulkanizerskoj radnji u rodnom Sevojnu i kad je kopao i rukama i nogama da pošteno zaradi i uštedi. Onda kad je, poučen nelakim životom u roditeljskom domu, i naučen da poštuje stečen dinar, odricao mnogih tinejedžerskih zadovoljstava, da bi nekad bio svoj na svome. Eto ga danas, vlasnik je vulkanizerske radnje i autoperionice u Užicu.
Priča o Bojanu je priča o mladiću koji je kreno od nule i krvavim radim postao svoj gazda. Danas su mu 22.
-Nisam odrastao u najboljim uslovima. Roditelji su mi radili kao pijačni trgovci i podizali mene i sestru. Više se u našoj kući nemalo nego što se imalo. Kasnije, kad se otac zaposlio na užičkoj deponiji, stvari su krenule na bolje. Da li zbog nepravdi kojih sam se nagledao kao klinac, maštao sam da postanem policajac. To je bila i majčina želja, – priča Radojičić dok meće zimske gume na automobil mušterije.
Otac i majka, kaže, nikada ga nisu terali da radi. Samo su mu pričali da u životu treba biti pošten i vredan, ne bežati ni od jednog posla. Rad i trud će se, govorili su mu, jednom isplatiti.
Završio je za mašinistu, da bi posle srednje škole pokušao da ispuni svoj i majčin san. Konkurisao je u policiji, ali nije primljen. Nemajući kud, jer posao u struci nije mogao da nađe, otišao je na zanat kod jednog vulkanizera.
-Četiri godine sam radio kod njega i naučio posao. Često od ujutro u osam do uveče u devet. Mada hvaljen od gazde i klijenata kao dobar majstor nisam sebe video kao tuđeg radnika. Hteo sam svoju radnju, moje ime na njoj, – kaže ovaj mladić.
Put do nje bio je trnovit. Niodakle nije imao vetra da mu dune u leđa i pogura ga da samostalno krene u biznis. Oslanjao se na onaj dinar što je zarađivao kod gazde, trošio samo za najosnovnije, ono ostalo ostavljao u stranu.
-Za mene noćni provod nije postojao. Markirana odeća i patike takođe. Nije da nisam patio za kafićima, diskotekom, da se obučem kao svi drugi, ali sam znao šta mi je najpreče. Dođe leto, svi odoše na more, ja ni na bazen. Zima, svi na skijanje, ja na posao, jedva čekajući da ostanem prekovrmeno jer ću više zaraditi. Mnogi moji kupiše kola a ja – autobusom. I taksi mi je često bio skup. Oko mene svi su imali pametne telefone sa svakojakim čudima, a ja najobičniji, – seća se Bojan Vujičić ne tako davnih godina.
Kad proceni da u slamarici beše dovoljno novca da se osamostali i pozdravi sa gazdom, iznajmi prostor u Nemanjinoj ulici u Užicu za autoperionicu. Neko vreme je samo prao automobile, a onda, naviknut da radi mnogo više, željan da prazan hod popuni zanatom koji je imao u rukama, otišao je iz zemlje.
-Tri meseca sam radio u Makedoniji kao montažer nameštaja, a onda se vratio kući i od zarađenog novca kupio vulkanizersku opremu, – priča on.
Sad Bojan malo pere automobile, malo krpi, balansira, menja gume. Sam. Sa izuzetkom onih dana kada otac dođe da mu pomogne. Od jutra do kasno uveče. Pre neku noć je do pola tri ostao na poslu da bi održao datu reč mušterijama.
-Među njima imao i maminih i tatinih sinova koji je je sve u životu dočekalo na gotovo. Dođu da operu besna kola, a onda, nigde ne žureći, sa planom da dan potroše u perionici i dokonisanju, zovu me na piće. Ne razumeju kad kažem: „Hvala, ne mogu, imam posla“. Ništa ja nemam protiv toga što je njima sve palo s neba i zavidim im što se nisu mučili, ali ne razumem kako provode dane ispijajući kafe i grickajući kašičice. Da imam vremena, a oni sluha, ispričao bih im šta znači nemati u životu. I ne krivim njih, nego njihove roditelje koji su ih držali pod staklenim zvonom, – bez dlake na jeziku je Bojan.
Taman kao i ove što imaju, a ništa sami nisu stekli, ne razume ni one što nemaju a neće da rade. One što besciljno gluvare užičkim ulicama čekajući očevu penziju da bi imali za pivo i cigare.
-Priča da nema posla, da su plate male, kod mene ne pije vodu. Ko hoće da radi i da zaradi, samo treba da savije grbaču, – direktan je.
Nije da danas Bojan ima mnogo, ali ima dovoljno da priušti normalan život, sve ono za čim je nekada patio, da planira ženidbu.
Utorak ujutro, Bojan je tek stigao na posao, ali ne i da popije kafu, a pred njegvom radnjom već četiri automobila.
-Majstore, može li dubinsko pranje i sve redno? Kad mogu da računam na uslugu? – pita vlasnik petih kola koji tek pristiže i broji red ispred sebe.
Bojan se sabira.
-Dva pranja, dve zamene guma… Dođi u podne, – odgovara majstor.
-Da nije rano? Sam si, a pre mene imaš još posla. Znam ja vas majstore, kažete jedno a ono bude drugo, – primećuje mušterija.
-Samo ti dođi, pre ću ja nego ti, – odgovori Bojan zabavljen dizalicom oko zadnjeg levog točka.
Izvor: blic.rs/Vladimir Lojanica

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Kako da pomognete detetu koje pohađa onlajn nastavu da bude uspešnije

Oglasna Tabla

I gastarbajteri će plaćati porez na dohodak! Trbojević: Srpski rečeno obveznici su svi koji ovde imaju stan, porodicu ili firmu

Oglasna Tabla

Država tvrdi da postoje uslovi za rad škola na daljinu, nastavnici poručuju da su prepušteni sami sebi

Oglasna Tabla

Vremenska prognoza – 2. decembar

Oglasna Tabla

„Sledeća dva vikenda biće zatvaranja“

Oglasna Tabla

SREĆNO: Osnovna škola ,,Dušan Jerković“ proslavila 65. rođendan!

Oglasna Tabla

MISLIMO NA BUDUĆNOST: Stipendije za mlade nade Slobode!

Oglasna Tabla

Subotom i nedeljom zatvara se sve osim ovih 6 objekata!

Oglasna Tabla

U OŠ Aleksa Dejović u Krvavcima učionice ponovo tople i đaci su u školskim klupama

Oglasna Tabla