Родитељи у потреби да буду у корак са временом, трендом данашњице, властиту децу препуштају у раље пропасти.
Свакодневно смо у прилици, како путем медија а тако и путем непосредних дешавања у нашем окружењу видјети како деца бивају занемарена и препуштена сама себи.
Све пошасти савременог друштва као што су доступност друштвених мрежа од најранијих година живота, злоупотреба истих, поистовјећивање са јавним и компромитованим личностима, моралним нерастима, искомплексираним родитељима, деци којима је поистовећивање са онима којима је успех загарантован уколико најгласније из првих редова тапшу онима који се питају, кријући своје мишљење, гласно препричавајући туђе. Заташкавање, пригушавање и непопуларизовање критичког мишљења, ућуткивање свега што говори другачије од онога инструисаног, увелико је допринијело да нам деца иду утабаним путем, оним за који не мораш да се потрудиш да би добио вредност, и за кратко време дођеш до циља без пуно труда.
Родитељи у потреби да буду у корак са временом, трендом данашњице, властиту децу препуштају у раље пропасти. Појам елитне проституције је врло непопуларан, али је изузетно присутан код нас. Довољно је само да упоредите нечија примања, са трошковима и улагањима, сасвим јасно се може закључити да нешто није логично. Да ли се родитељи икада запитају одакле порекло воде скупоцене ствари које деца донесу кући, уложе у себе, и да ли се икада запитају куда њихово дете иде онако полуголо, шта као такво тражи, и шта може да очекује?
Да ли смо се свјесно и прећутно препустили стихији одобравања проституисања властитог детета, да би намирило себи оно што му ми не можете приуштити, а што је у међувремену онда када нисмо имали времена за њега пронашло за узора неку пропалу чланицу ријалити шоу-а, која сада већ има милионске прегледе на тик-ток-у, и која је топ тема у друштвеним круговима? Докле смо се то довели? Да ли се запитамо гдје наша деца излазе, с киме се друже, шта има је важно, чему теже, шта желе да постану?
Радећи са средњошколском популацијом, али и њихових родитељима, дало се уочити много застрашујућих момената приликом одгоја и одрастања деце, а то је да родитељи након сазања да деца требају бити упућена на одређене провјере радије избегавају то, заобилазе истину и радије живе у убеђењу да је све у реду и да ће се само од себе решити, него ли се почети бавити проблемом и суочити се с истим. Врло често се након тога испостави да дете крене странпутицом, породице се растуре, и најчешће буде касно за било какву помоћ.
Јесте лакше не бавити се децом, јесте лакше дати му телефон и краткотрајно решити своје проблеме, јесте лакше веровати а не проверавати своје дете, лакше је поверовати у невероватне изговоре деце, а не проверити сумњиве појаве, али онда морамо бити свесни да прећутно од своје деце правимо особе које ће сутра трагати за сумњивим путевима стицања новца, а девојчице свесно правимо особама које ће се добро продавати за добру суму новца. А можда тога и касно постанемо свесни, и за повратак не будемо имали другу прилику.
мр сц. Едина Осмић-Шадић, психотерапеут под супервизијом
Фото:колаж
Извор: Detinjarije.com
