Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, koja se primenjuje već šestu godinu, najverovatnije će biti ukinuta krajem ove godine. Planirano je da se od 2020. godine primenjuje novi mehanizam zapošljavanja u celom javnom sektoru, prema takozvanim kadrovskim planovima, nezvanično saznaje „Politika”.
To znači da vladina Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje neće više davati zeleno svetlo za popunjavanje svakog pojedinačnog radnog mesta. Ubuduće će samo odobravati plan zapošljavanja u određenom državnom organu. Služba koja ima potrebu za popunjavanjem određenog broja radnih mesta sačiniće plan, koji će potom predati nadležnom ministarstvu, a ono potom zatražiti saglasnost Vlade Srbije.
Kadrovski planovi su, inače, ranije postojali u ministarstvima i državnim organima, što je značilo precizno planiranje poslova i broja potrebnih ljudi. Sada bi oni trebalo da se primenjuju na ceo javni sektor, to jest i na škole, bolnice, domove zdravlja.
Ukidanje zabrane zapošljavanja jedna je od tema o kojima će Branko Ružić i Siniša Mali, ministri državne uprave i finansija, ovih dana razgovarati sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda, koja do 5. februara boravi u Beogradu. Na dnevnom redu je i način zapošljavanja u javnom sektoru i, naravno, platni razredi, koji je trebalo da budu uvedeni ove godine, ali su odloženi za narednu.
Mera zabrane prijema u radni odnos u javnom sektoru uvedena je krajem 2013. i do sada je u dogovoru sa MMF-om u više navrata produžavana.
Ipak, to nije značilo i potpunu obustavu zapošljavanja u javnom sektoru, jer su novi kadrovi primani u radni odnos tamo gde se pojavila potreba za tim. Potrebno je bilo dobro obrazloženje i odobrenje vladine Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje.
Fiskalni savet je više puta u poslednje vreme upozoravao da je ovu meru trebalo ukinuti 2015. godine. Nedavno su izašli i sa preporukom da se tokom 2019. mora kontrolisano izaći iz mere zabrane zapošljavanja jer već postoji manjak zaposlenih u ključnim delovima javnog sektora. Prema njihovoj analizi, u zdravstvu nedostaje 3.000 radnika, a samo u Kliničkom centru Srbije manjak je 1.000 zaposlenih. Nedovoljno ljudi je zaposleno i u državnoj administraciji. U Poreskoj upravi nedostaje oko 500 ljudi, a u inspekcijskim službama oko 300.
– Zabrana zapošljavanja dovela je do snažnog smanjenja broja stalno zaposlenih, ali je taj pad ublažen povećanjem broja posredno angažovanih radnika. Uvođenje zabrane zapošljavanja odmah je zaustavilo rast ukupne zaposlenosti u državnom sektoru. Direktna posledica bilo je smanjenje broja stalno zaposlenih radnika (na neodređeno) i to za gotovo 36.000 ljudi u periodu 2014–2017. Time je ukupna zaposlenost smanjena za više od sedam odsto, što je prilično veliko smanjenje – navodi Fiskalni savet u „Mišljenju na Fiskalnu strategiju 2019–2021”.
Prema njihovom mišljenju, predugo oslanjanje na zabranu zapošljavanja ugrozilo je kadrovske kapacitete širom državnog sektora, jer su budžetski korisnici bili suočeni s predugim, petogodišnjim neselektivnim odlivom kadrova. Budžetski korisnici su zbog toga pronašli način da radnu snagu barem delimično nadomeste, i to različitim oblicima posrednog angažovanja radnika. Tako je, uporedo sa padom broja stalno zaposlenih, broj zaposlenih na određeno u protekle četiri godine (2014–2017) porastao za skoro 10.000 ljudi, dok je broj radnika po ugovorima o privremeno-povremenim poslovima uvećan za više od 5.000 ljudi.
– Procenjujemo da neto efekat zabrane zapošljavanja na zaposlenost u državnom sektoru (kada se uzmu u obzir svi oblici radnog odnosa) predstavlja broj zaposlenih manji za oko 21.000 ljudi. To je rezultat broja zaposlenih na neodređeno manjeg za 36.000 i većeg broja na određeno i privremeno-povremeno (za 15.000 ljudi ukupno) – navodi Fiskalni savet.
Efekti zabrane zapošljavanja vremenom jenjavaju i sada potpuno izostaju – od početka 2018. ukupan broj zaposlenih je čak povećan. Preciznije, od decembra 2017. do septembra 2018. godine broj stalno zaposlenih smanjen je za 3.300, ali je istovremeno u osetno većoj meri porastao broj radnika na određeno (za 1.500) i na privremeno-povremenim poslovima (za 5.300).
