Užice Oglasna Tabla
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Od hiljadu građana Srbije samo troje štedi u banci

Istraživanja pokazuju da u Srbiji od oko 1.000 ljudi samo dvoje ili troje štedi u bankama. Trećini njih mesečno u džepu ostane višak novca pa bi ga mogli investirati makar na štedni račun.

Dobili bi mršavu kamatu, ali bi se makar zaštitili od lopova. Procene govore da kod nas u slamaricama i čarapama ima oko 3,5 milijarde evra. Istovremeno, štednja na bankovnim računima kod nas već uveliko prelazi deset milijardi evra.

Kakvim ste sve opasnostima izloženi ukoliko vam novac nije u bančinom sefu već u kućnom ili u čuvenim štednim slamaricama?

U medijima su neretki naslovi o tome da provalnici upadaju u kuće i stanove i uspešno obijaju sefove. Trud se obično isplati jer znaju ko nije kod kuće i gde se čuva novac. Lopovi kao da prate ekonomske biltene i statistitku pa znaju da građani Srbije u „slamaricama” čuvaju oko 3,5 milijarde evra. Ni druga strana nije naivna i gleda da svoju ušteđevinu zaštiti kako zna i ume. Prodavci sefova i bezbednosne opreme govore o tome da se sve češće kupuju brave, kamere i alarmi i ugrađuju sefovi.

Ekonomisti savetuju da je mnogo sigurnije da novac bude na računu jer na taj način, kažu, ipak cirkuliše, a na iznosu oročenom na duži period moguće je i zaraditi. Štednja ipak donosi korist. Stručnjaci preporučuju da štediše ne gledaju samo najveću kamatu. Postoje programi štednje po viđenju ili oročene s različitim modelima isplate kamate, odnosno pripisom kamate, njenom mesečnom isplatom, ili isplatom unapred, sa stepenastim modelom obračuna kamate…

Zašto onda slamarice i dalje za mnoge vlasnike novca imaju svoje dobre strane? Mnogi se još sećaju storije sa starom deviznom štednjom pa računaju da je njihovo samo ono što je kod njih. Država garantuje za isplatu iznosa do 50.000 evra u slučaju da banka ode u stečaj ili likvidaciju. U nekoliko navrta kada se to dogodilo, ta obaveza je ispunjena. S druge strane, i banke ne nude više kamate kakve su bile do pre desetak godina. Dovoljno je reći da je pre osam godina na oročenu štednju u evrima stopa na 12 meseci bila između osam i deset odsto na godišnjem nivou.

Prošle godine bankari su za taj proizvod nudili 0,25 odsto, a na taj prinos još se plaća i porez državi od 15 odsto pa je izvesno da će štediša dobiti skoro pa ništa. Istina, taj namet se ne plaća na uloge u domaćoj valuti, ali štediše više vole devize.

Na malu selidbu iz slamarice na račun uticale su i banke. U većini manjih gradova danas jedva da ima ijedna poslovnica banke, a u varošicama često ni toliko. Oni koji imaju veće sume novca često ne mogu ni da se raspitaju o uslovima štednje. Kada im je novac potreban, ukoliko ga polože na račun, opet moraju na put. Ukidanje poreza i dostupnija ponuda banaka sigurno bi doprineli da se broj štediša poveća.

Izvor: kamatica.com

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Promocija projekta Neolife na 42. Međunarodnom samu turizma u Beogradu

Oglasna Tabla

Danas su Zadušnice

Oglasna Tabla

Danas pretežno sunčano, do 12 stepeni

Oglasna Tabla

Vanredna autobuska linija za Zadušnice

Oglasna Tabla

Izgradnja auto-puta Požega–Kotroman počinje 2021.

Oglasna Tabla

Pilot projekat u šest gradova: Osnovci će od jeseni u školi moći da pohađaju časove atletike

Oglasna Tabla

Užice iz ugla Filipa Petronijevića (VIDEO)

Oglasna Tabla

Sirup od crnog i belog luka jača imunitet i štiti od prehlade

Oglasna Tabla

Kako dobiti povraćaj PDV-a na opremu za bebe po novom, a kako po starom Zakonu

Oglasna Tabla