Најважнија вест је да је у Западној и Југозападној Србији, у највећем броју места, пало од 10 до 20 литара по метру квадратном кише, а што је у овом тренутку благодет за пољопривреду. Систем одбране од града је дејствовао у циљу да се спрече, или умање, потенцијалне штете од града које су на великим површинама претиле усевима.
Дејствовало је 10 радарских центара Републичког хидрометеоролошког завода: Ужице, Ваљево, Букуља, Петровац, Црни Врх, Бешњаја, Сјеница, Крушевац, Ниш и Кукавица. У дејству су биле 143 противградне станице, са којих је укупно лансирано 576 ракета.
Само из домена Радарског центра Ужице дејствовало је 38 противградних станица, испаливши 140 ракета. Ефекти су добри, штете од града су минималне. Појава града и могућа штета до 10%, на малим површинама у односу на брањену, забележена је у општинама Пожега и Ариље, а у општини Ужице и штете на воћу до 20%. Појава града је елементарна непогода и она се не може, никаквим средствима, нигде у свету спречити. Енергија само једног олујно-грмљавинског облака упоредива је са енергијом једне нуклеарне бомбе.
„Свака земља покушава да те штете умањи и сведе их на прихватљив ниво. Ефикасност се у свету креће од 35 до 60%, а код нас до 70%, а често и више. Пошто је апсолутна заштита од града немогућа, наша држава пољопривреднике стимулише још на два начина за заштиту летине, поред финансирања ракетног система: једна је субвенција осигурања усева, која се креће до 70%, а друга је субвенција противградних мрежа. То би пољопривредници требало да знају, јер могу бити још сигурнији у борби против ове природне непогоде”, рекао је проф. др Југослав Николић, директор РХМЗ-а.
ГЗС
