Корисници, пре свега, стамбених кредита од наредне године могли би да плаћају више рате кредита него сада, уколико измене Закона о заштити корисника финансијских услуга прођу скупштинску процедуру.
Међутим, те рате биће мање од оних које би плаћали по тржишним каматама, које тренутно износе око 5,9 одсто.
Народна банка Србије (НБС) упутила је у Скупштину Србије Предлог закона о заштити корисника финансијских услуга. Овај Предлог закона у јавности је изазвао различите коментаре, будући да би у исти мах могао да буде и повољан и неповољан за кориснике стамбених кредита.
Наиме, као део овог закона, постоји прелазна одредба у трајању од годину дана, а која би требало да ступи на снагу већ од 1. јануара 2025. године, уколико га Скупштина до тада усвоји.
Том одредбом је одређено да се код свих уговора с променљивом каматном стопом, што обухвата и кредите који су закључени пре доношења овог закона, као и оне који буду доношени после, не може применити номинална каматна стопа која је већа од пет одсто.
Ово важи и за кредите са промнељивом и са фиксном каматном стопом.
Из НБС тврде да је ово прелазно решење битно и повољно за грађане, јер би тржишна каматна стопа била већа од максималне прописане овим законом.
„Без овог прелазног решења, уследио би значајан раст каматних стопа услед поновног враћања на примену уговорене стопе, имајући у виду да је тренутна вредност референтне стопе ЕУРИБОР око 2,9 одсто, док је просечна маржа око три одсто, што у збиру чини 5,9 одсто“, наводи се у образложењу предлога закона.
Из НБС је оцењено да је прелазни рок од годину дана за прелазак на уговорену стопу у овом тренутку довољан, јер се очекује даљи пад стопе ЕУРИБОР-а.
Подсећамо, тренутно је на снази мера НБС, тачније Одлука о привременим мерама за банке, која ограничава да код стамбених кредита који су одобрени закључно са 30. јулом 2022. године, номинална каматна стопа не може бити виша од 4,08 одсто.
Колико би грађани плаћали месчно у односу на висину камате?
Уколико као пример узмемо куповину стана који кошта 100.000 евра, уз помоћ кредита, можемо видети како се висина месечне рате мења.
Ако се за тај стан, за учешће да петина суме, односно 20.000 евра, потребан је кредит од 80.000 евра. У хипотетичком примеру тај кредит био се отплаћивао 20 година.
Према тренутним условима, уз ограничења НБС, по каматој стопи од 4,08 одсто, месечна рата за овај кредит износи 485 евра.
С друге стране, ако рачунамо по каматној стопи од пет одсто колико ће бити наредне године, ако се предложени закон усвоји, онда би та рата порасла за око 40 евра и износила би 523 евра месечно.
Ипак, уколико би се у кредит урачунала тржишна каматна стопа која би, према рачуници НБС, износила 5,9 одсто, та рата би још порасла за још око 40 евра, односно на 561,5 евра, показује рачуница помоћу калкулатора кредита на сајту НБС.
Шта након 2025. године?
Ова прелазна одредба одлаже примену друге одредбе овог закона по којој се максимална променљива каматна стопа код стамбених кредита дефинише као просечна пондерисана стопа на постојеће стамбене кредите с променљивом стопом увећане за једну четвртину.
Примена те одредбе биће померена за чак три године и ступиће на снагу тек од 1. јануара 2028. године.
У међувремену, односно од 1. јануара 2026. па закључно са 31. децембром 2027, максимална стопа код стамбених кредита с променљивом стопом одговараће просечној пондерисаној стопи увећаној за једну петину.
Такође, у истом периоду, ни максимална фиксна камата стопа код уговора о стамбеном кредиту не може уговорити у вредности већој од просечне пондерисане стопе на те новоодобрене кредите у претходном перидоу, увећане за једну петину.
Оно што је, такође, битно, јесте да ће НБС објављивати просечне пондерисане каматне стопе на стамбене кредите на сваких шест месеци, односно два пута годишње.
То би требало да буде 1. јуна текуће године, а на основу података са стањем на дан 31. марта те године, као и 1. децембра на основу података са стањем на дан 30. септембра.
Како ће закон утицати на кориснике кредита?
Финансијски саветник Владимир Васић подсећа да смо последњих неколико година имали много промена.
„Имали смо и негативан ЕУРИБОР и позитиван и нагле скокове, свашта се дешавало и на крају се то увек брзином муње прелије на кориснике кредита“, указује он.
Васић подсећа да смо имали негативан ЕУРИБОР од -0,55, али да је онда отишао до скоро четири одсто, док је сад мало нижи.
„То је нешто што је свакако утицало на 155 или 156 хиљада корисника стамбених кредита и то драстично од пар стотина евра месечно“, наводи наш саговорник.
Што се тиче мера у закону, наш саговорник каже да су оне комбинација административних и тржишних, управо и због ових осцилација.
Васић додаје и да ће мера, којом је предвиђено да се пресек стања ради на шест месеци помоћи да те осцилације које се дешавају у периоду од шест месеци не буду аутоматски пренете на кориснике кредита.
Васић објашњава и да, уколико бисмо имали тржишну камату, да би она била значајно виша у односу на предвиђену фиксирану камату од пет одсто.
„С друге стране, ако се ово усвоји до краја године, престаје да важи привремена Одлука НБС за стамбене кредите и камата би ишла на пет одсто, што би значило да ће се и месечне рате повећати за 30, 40 или 50 евра, зависно од тога ко има колики кредит и колико је отплатио“, указује наш саговорник.
Како сумира, нови закон ће свакако имати утицај на повећање месечних рата, али да није те мере, камате би биле значајно веће.
Васић потврђује навод НБС, и додаје да је истина да се ЕУРИБОР смањује.
„Ипак, тешко је прогнозирати колико ће се он брзо смањивати, али с обзиром да је привреда Европске уније практично у рецесији, Европска централна банка ће морати да утиче на ЕУРИБОР, само је питање колико ће он брзо падати и да ли ћемо моћи да видимо тај ефекат да никада не достигнемо пет одсто“, каже он.
Што се тиче питања мешања државе у тржиште, он сматра да треба да се меша када осети потребу за тим.
„Рецимо као што су ове нагле осцилације каматних стопа. Сви смо за тржишне прилике и да се пусти да ствари иду својим током, али понекад, због несавршености тржишта, мора да се укључи и држава, односно НБС. Боље да се она укључи и да избегнемо ове нагле осцилације или да се бар ублажи тај талас, него да имамо то да нам рата порасте за 200, 300 или 400 евра месечно, управо због наглог раста ЕУРИБОР-а“, наводи он.
Што се тиче банака, он наглашва да с обзиром да је ово законско решење, оне ће морати да га поштују, али и да ће морати да привуку клијенте.
„Банке ће морати да се боре за своје клијенте, а што је скупљи кредит, мање ће моћи да се прода. Тако да ће морати да се такмиче“, закључује Васић.
Председник Удружења потрошача Ефектива Дејан Гавриловић истиче да је добро што се, поред стамбених, ограничавају каматне стопе и на остале кредите.
„Највише се ограничавају камате на дозвољене минусе и кредитне картице, где су камате и биле највеће у прошлости“, појашњава он.
Гавриловић додаје да је добра ствар и смањење стопе затезне камате, која је, према његовим речима, дужницима правила значајан проблем и увећавала им дуг.
Оно што није добро, како указује наш саговорник, је што је НБС овом изнемом пропустила прилику да реши питање „разних фантомских накнада које банке наплаћују, нарочито трошкове обраде кредита“.
„НБС је још 2018. године упозорила банке да је трошак обраде кредита незаконит, али никако да то убаци у закон, односно да јасно дефинише шта банке смеју, а шта не смеју да напалћују. Зато ако банке и буду губиле део новца на каматама, надокнадиће га на другој страни, где ће да наплаћују накнаде и да измишљају разне провизије“, упозорава Гавриловић.
Ово ограничењекаматних стопа њега подсећа и на ограничење цене бензина.
„Наводно је цена ограничена, а имамо највише цене горива малтере у Европи, а у региону смо број један. Каматне стопе падају, НБС их ограничава, али може да се деси да иако каматне стопе падају, да их банке држе на максимуму“, поручује Гавриловић.
Шта је још обухваћено овим законом?
Одредбе у овом Предлогу закона, односе се, поред стамбених, и на кеш и потрошачке кредите, као и дозвољене и недозвољене минусе и кредитне картице.
Када је реч о кредитним картицама, односно дозвољеном и недовзољеном минусу, у овом документу се наводи да се ограничавањем стопа на ове производе спречава наплаћивање превисоких камата.
Предвиђено је да се ограничење ефективне стопе које важи за нове уговоре за кредитне картице и дозвољена и недозвољена прекорачења, примењује и на постојеће уговоре, али као ограничење њихове номиналне каматне стопе.
У закону се појашњава, да према тренутно важећој референтној стопи НБС, код постојећих кредитних картица и дозвољеног и недозвољеног прекорачења максимална номинална каматна стопа износиће 17,75 одсто, односно 19,75 одсто.
Када је реч о готовинским и потрошачким кредитима, како је раније наведено на сајту НБС, за постојеће и новоодобрене кредите с променљивом каматном стопом предвиђено је ограничење номиналне каматне стопе које одговара просечној пондерисаној каматној стопи увећаној за једну четвртину.
Према тренутној просечној пондерисаној стопи за динарске готовинске кредите, то значи да би максимална номинална каматна стопа за кредите ове врсте износила 15,67 одсто.
Истовремено, за све новоодобрене динарске готовинске и потрошачке кредите, с фиксном и варијабилном стопом, важиће ограничење ефективне каматне стопе засновано на збиру стопе затезне камате и четири процентна поена, што је тренутно 16 одсто.
Данас
