ОГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Објављени први подаци о броју становника у Србији

Број становника у Србији мањи је за 495.975 у односу на попис из 2011. године, показују први резултати пописа становништва, домаћинстава и станова које је у среду објавио Републички завод за сатитистику (РЗС). Директор РЗС Миладин Ковачевић навео је да је попис који је завршен 17. новембра показао да у Републици Србији живи 6.690.887 становника.

Пописом су прикупљени и подаци о 2.520.854 домаћинстава и 3.628.175 станова. Није забележена значајнија промена у укупном броју домаћинстава (пораст од 1,33 одсто), док је укупан број станова већи за 12,26 одсто у односу на попис 2011. Највећи пораст броја станова забележен је у Београдском региону (18,55 одсто).

Београд, Нови Сад и Нови Пазар су једини градови у којима је пописано више становника него на претходном попису. Прелиминарни подаци показују да Београд има 1.685.563 становника, Нови Сад 367.121, а Нови Пазар 107.859.

Више од 100.000 становника имају и Ниш (249.816), Крагујевац (171.628), Лесковац (124.889), Суботица (124.679), Панчево (115.910), Крушевац (114.331), Краљево (111.491), Зрењанин (106.562), Чачак (106.453) и Шабац (106.066).

Београдски регион има 26.123 становника више него 2011. године и то је једини регион у којем је забележен пораст броја становника. Број становника у региону Војводине мањи је за 182.453, у региону Јужне и источне Србије сада живи 142.739 становника мање у односу на претходни попис, док је највећи пад броја становника у региону Шумадије и западне Србије – 196.906 мање него 2011. године.

Највећи демографски пад становништва забележен је у Црној Трави, која има и најмањи број становника у Србији (1.066), а црне рупе на демографској карти Србије су и општине Гаџин Хан, Бабушница и Рековац.

С обзиром на сврху пописа становништва – да обезбеди свеобухватну слику целе популације – у складу са позитивном међународном праксом, база података добијена директним пописивањем допуњена је подацима из административних евиденција.

„Први резултати пописа садрже основне податке о укупном броју пописаних лица, броју становника, домаћинстава и станова, према стању на дан 30. септембра 2022 и подложни су променама током статистичке обраде података. Коначни резултати пописа биће публиковани сукцесивно, и то од априла 2023. до јуна 2024. године“, најавио је Ковачевић, додајући да попис није спроведен на територији АП Косово и Метохија.

У односу на попис 2011. године, укупан број становника смањен је за 495.975, односно за 6,9 одсто. Смањење броја становника забележено је у свим регионима (око 10 одсто), осим у Београдском региону где је број становника повећан за око 1,6 одсто.

Албанци са југа Србије „поправили“ резултате пописа
Разлика у званичном броју становника у односу на 2011. годину била би и већа да претходни попис нису бојкотовали грађани албанске националности у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, који су се овог пута одазвали попису.

На попису 2011. године у општинама Прешево и Бујановац забележен је смањен обухват јединица пописа због бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице, како је тада објавио Републички завод за статистику. Тада је у Прешеву пописано укупно 3.080 становника, у Бујановцу 18.067 и у Медвеђи 7.438.

Током пописа који је трајао од 1. октобра до 17. новембра пописана су укупно 6.869.504 лица, али је Републички завод за статистику указао на чињеницу да је прави број становника знатно мањи јер су неки пописани двапут. Међу њима је највише студената, који су регистровани и на родитељским адресама и тамо где живе током студија.

Подсетимо, попис је спроведен од 1. до 31. октобра 2022. године, али је у неколико већих градова теренско прикупљање података је продужено до 7. новембра. Такође, грађанима који из било ког разлога нису били пописани омогућено је телефонско пописивање до 17. новембра 2022. године.

Попис је првобитно био планиран за април 2021. године, али је због епидемије коронавируса два пута одлаган. Најпре за октобар прошле године, а затим је донета одлука да се спровођење пописа пролонгира за још годину дана. Пописивачи су прикупљали податке директно од грађана, идући „од врата до врата”, при чему су одговоре испитаника по први пут уносили у електронске упитнике.

Н1 Инфо

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Они су око нас – препознај и номинуј своје хероје за 2024!

ОГЛАСНА ТАБЛА

Гондола од сутра у редовном режиму рада

ОГЛАСНА ТАБЛА

Нова епизода емисије „У загрљају Златибора“ – Црква брвнара у златиборском селу Јабланица (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Превентивни прегледи 21. априла у Дому здравља у Чајетини

ОГЛАСНА ТАБЛА

Сви локални избори истог дана – 2. јуна!

ОГЛАСНА ТАБЛА

33. седница Скупштине града Ужица

ОГЛАСНА ТАБЛА

Цена масти за три године скочила 160 одсто: Стручњаци откривају у чему је проблем

ОГЛАСНА ТАБЛА

Локална самоуправа гради нову кућу за Николу и Неду (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Смањени проблеми непрописног паркирања на Златибору захваљујући систему „Око соколово“ (видео)

ОГЛАСНА ТАБЛА