За програм Моја прва плата, чији је трећи циклус у току, до сада се пријавило око 5.000 послодаваца, који су огласили око 8.200 радних места и исказали интересовање за близу 12.000 незапослених, изјавио је за Танјуг директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић.
„Пријављивање послодаваца траје до четвртка, 22. септембра а имајући у виду нашу навику да све радимо у последњи час, за очекивати је да ће број пријављених послодаваца и оглашених радних места за ангажовање младих бити још већи“, навео је он.
Према његовим речима, пријављују се послодавци из свих крајева Србије, али ипак по броју пријављених захтева предњаче Београд и Нови Пазар, а следе Ниш, Нови Сад, Крагујевац, Јагодина.
Када је реч о делатностима пријављених послодаваца и образовним профилима које траже, Мартиновић наводи да је највише захтева исказано за средњом стручном спремом.
„Углавном је то администрација, трговина, право, економија. Дакле, траже се књиговође, рачуновође, али и конобари, медицинске сестре, васпитачице. Имамо захтеве за великим бројем трговаца у малопродаји, за администраторима система али с обзиром да је оглашено око 8.000 радних позииција моземо да кажемо да сви профили имају шансе у овом програму“, истакао је он.
Додао је да би пошто се ближи крај прве фазе, односно пријављивање послодаваца и почетак друге фазе када се пријављују незапослени млади, незапослени већ сада требало да се припреме и информишу како би могли да конкуришу.
Пријављивање незапослених почиње 3. октобра и траје до краја месеца, а они ће све информације о исказаним потребама послодаваца и оглашеним радним позицијама моћи ће да нађу на сајту Националне службе за запошљавање као и на порталу Моја прва плата.
Предвиђено је да се у програм укључи 10.000 незапослених, млађих од 30 година.
Они, објашњава саговорник Танјуга, могу да конкуришу код једног послодавца на више позиција и код више послодаваца.
„Ангажују се на девет месеци, а за то време они са високом стручном спремом добијају по 30.000 динара а са средњом по 25.000 динара. Национална служба за запошљавање, осим новчаног дела уплаћује и наканду за случај повреде на раду или професионалног обољења“, наводи Мартиновић.
Додаје да је искуство из претходна два циклуса овог програма показало да и послодавци младима које ангажују додатно плаћају из својих средстава.
То, истиче Зоран Мартиновић, свакако делује стимулишуће на незапослене као и чињеница да је око 40 одсто младих који су учествовали у ранијим, већ завршеним програмима, добило посао.
ГЗС