Новац из иностранства стиже на рачуне више од милион грађана Србије, а у протеклих годину дана порастао је и број оних који добијају ову врсту „помоћи“, али и количина новца коју су примили. Према подацима Народне банке Србије, прилив по основу дознака у првих шест месеци био је око 2,1 милијарде евра и већи је за око 30 одсто у односу на исти период прошле године, пише Еуронеwс.
У НБС кажу да се на основу података о географској структури дознака за прво тромесечје види да је она остала стабилна. Већ годинама, највише дознака стиже из Немачке, па је ове године чак 26 одсто новца, односно више од четвртине стигло из ове земље. На другом месту је Швајцарска са 13 одсто, а следе Аустрија са 10 и САД са 7 одсто.
НБС користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда, према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и која обухвата дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да су дознаке важне за привреду и указује да је добро што, после благог пада током периода пандемије, њихов износ поново расте. Он напомиње да се у Србију годишње слије око три, или три и по милијарде евра по основу дознака и напомиње да су оне битан део економских активности.
„Још из времена Југославије, од када је отворена могућност да наши радници иду у Западну Европу и раде тамо, дознаке имају велики значај за нашу економију, односно за платни биланс земље. То поправља платни биланс, а тај новац стиже у земљу, иако држава не мора да се труди око њега“, објашњава Савић.
Указује да је значај дознака и у томе што се тај новац неретко користи за отварање нових малих бизниса, али и за реновирање куће, куповину аутомобила што имплицира да има велику важност и утиче и на потрошњу домаћинстава.
„То је значајан износ, а за разлику од задуживања, државу ништа не кошта. За привреду је од велике користи јер неко од тог новца улаже у посао у Србији“, напомиње Савић.
Према подацима Народне банке Србије, током првих шест месеци 2022. године прилив по основу дознака износио је 2,16 милијарди евра, што је за 31,8 одсто више у односу на прилив од 1,64 милијарде евра колико је забележено у првој половини 2021. године.
Током прошле године се у Србију слило 3,635 милијарди евра по основу дознака, а у НБС су објаснили да је утицај пандемије на прилив дознака у Србију био привременог карактера и да је до опоравка ових токова дошло већ у последњем тромесечју 2020. године, док је у 2021. прилив дознака за 3,4 одсто био већи него у претпандемијској 2019. години.
Србија иначе спада у земље са јако високим дознакама из иностранства. Процена Светске банке је да је 2019. у нашу земљу стигло око 4,2 милијарде долара из дијаспоре, што је више од седам одсто БДП-а. Те године количина новца који су послали гастарбајтери, или је стигао као иностране пензије, био је већи од новца који су уложили у фабрике и друге бизнисе сви страни инвеститори.
У регистру прималаца 1,1 милион грађана
Народна банка Србије води Јединствени регистар корисника новчане дознаке од 1. јуна 2020. године. Овај регистар садржи податке о корисницима који су користили платну услугу извршавања новчане дознаке почев од дана ступања на снагу Одлуке о ближим условима и начину вођења Јединственог регистра корисника новчане дознаке, односно од 22. фебруара 2020. године.
„У њему се, уз строго вођење рачуна о заштити података о личности, воде подаци само о корисницима новчаних дознака које су извршене путем глобалних сервиса за брзи пренос новца Wестерн Унион, МонеyГрам, Риа, а не и о новчаним дознакама, односно личним трансферима) које се извршавају преко рачуна у банкама“, наводе у НБС.
У њему је регистровано укупно 1.116.053 корисника платне услуге извршавања новчане дознаке који су примили новчана средства и 470.713 корисника који су слали новчана средства у иностранство.
Рано за податаке о дознакама
На питање да ли је од почетка рата у Украјини, повећан прилив девиза из Русије и Украјине из НБС кажу да су подаци о географској структури прилива дознака тренутно доступни за прво тромесечје 2022.
Напомињу да, пошто је сукоб почео 27. фебруара, још не могу дати прецизну оцену о кретању дознака из Русије и Украјине пре и после сукоба.
„Оно што видимо је да се прилив дознака из Русије и Украјине у првом тромесечју 2022. кретао на просечном претпандемијском нивоу“, кажу у НБС.
Блиц
