БЕОГРАД – Грађани Србије када траже посао у просеку очекују зараду од 860 евра, што је за 13 одсто више него претходне године када су очекивања била 760 евра, показало је велико регионално истраживање Инфостуда.
Инфостуд је и ове године за време трајања Регионалног сајма послова спровео истраживање чији је циљ био да утврди стање како на тржишту рада Србије, тако и у целом региону.
Расту очекивања запослених када је реч о заради, па праћено стандардом у земљама, испитаници у Словенији имају највиша очекивања, преко 1.640 евра у просеку, потом Хрвати са 1.200 евра.
Са друге стране, најнижа очекивања су присутна међу испитаницима у Северној Македонији од 770 евра, а интересантно је да испитаници из БиХ имају чак 20 одсто већа очекивања него прошле године и просек жељене зараде сада износи 940 евра.
Међутим и поред инфлације, а изгледа да плате не прате тај тренд, тек сваки пети испитаник добио је повишицу током ове године, навео је у саопштењу Инфостуд.
Чак 62 одсто испитаника нити је добило повишицу нити је очекује
Више од половине испитанка из наше земље (чак 62 одсто) нити је добило повишицу нити је очекује, а свега 16 одсто очекује да ће до повишице, ипак, доћи до краја године.
У последњих годину и по дана посао је променило 38 одсто испитаника из Србије, а у наредних годину дана на овај корак је спремно чак 65 одсто.
Истраживању су се прикључили партнерски портали за запошљавање из региона МојПосао.нет из Хрватске, МојПосао.ба из БиХ, Делогласник.си из Словеније и Вработување.цом.мк из Северне Македоније.
Истраживање је спроведено кроз испитивање ставова са фокусом на три демографске групе испитаника: запослени, незапослени и они који се и даље школују.
У истраживању је учествовало више од 5.700 испитаника, од којих је скоро 2.300 испитаника из Србије.
Међу испитаницима наше земље било је 54 одсто запослених, 42 одсто незапослених и четири одсто оних који се школују.
Висина зараде најважнији фактор приликом одабира послодавца.
Иако је претходних година најважнији фактор за одабир послодавца био међуљудски односи, ове године је инфлација очигледно одрадила своје, те је висина плате постала најважнији фактор приликом одабира посла (65 одсто испитаника).
Добри међуљудски односи и даље су нам важни и налазе се на другом месту (63 одсто).
Могућност учења и напредовања је задржало високу трећу позицију (34 одсто), али приметно је и да придајемо све већи значај радном времену (32 одсто).
Занимљиво је да се висина зараде нашла на првом месту у готово свим земљама региона осим Словеније, где су добри међуљудски односи и даље на првом месту.
На питање шта сматрају да је најбитније за добијање посла, највећи број наших испитаника сматра да су то знања и вештине, као и мотивација и жеља за запослењем. Радно искуство се нашло на трећем месту, док се формално образовање као фактор нашао на последњем месту (мање од три одсто испитаника).
Слична ситуација је и у региону где уз испитанике из наше земље и испитаници из БиХ и Хрватске истичу знање и вештине, док Македонци и Словенци већи значај придају мотивацији и жељи за запослењем.
Страх од губитка посла највећи у Србији. Иако се у свим земљама региона види пад у проценту страха од губитка посла, у Србији је он присутан у највећој мери где сваки трећи испитаник страхује да би могао изгубити радно место, а најмање се брину Македонци са свега 19 одсто.
И ако смо до сада имали појачану потражњу за радницима, испитаници очекују да ће се тај раст вероватно успорити.
Две трећине сматра да ће се неки послови тражити више, а други осетно мање. Само 13 одсто сматра да неће доћи до никаквих промена, док девет одсто њих мисли да ће се раст наставити.
Рад од куће
Пре две године пандемија је наметнула и омогућила рад од куће, па смо током прошле године сведочили да је овај вид рада био присутан у великој мери код већине запослених којима је посао то дозвољавао.
Сада, када се већина активности вратила у нормалу, радници се све више враћају на радна места.
Тренутно две трећине испитаника из наше земље ради у потпуности из канцеларије, пошто им посао не дозвољава рад од куће, сваки пети испитаник ради из канцеларије и поред тога што им посао омогућава рад од куће.
Свега шест одсто испитаника ради у потпуности од куће, а 10 одсто по хибридном моделу.
Као и претходних година, када би бирали компанију према типу власништва, испитаници из Србије би најрадије одабрали приватну компанију у страном власништву (34 одсто), а у најмањој мери приватну компанију у домаћем власништву (14 одсто).
Четвртина испитаника наше земље би најрадије радила за државно предузеће, док сваки пети испитаник би покренуо приватни бизнис. Сличан тренд је присутан у свим земљама региона, сем Словеније где највећи број испитаника, ипак, бира рад у домаћим приватним компанијама.
Више од половине незапослених (53 одсто) тражи било какав посао
Од незапослених испитаника из Србије, трећина је незапослена три месеца или мање, 16 одсто је без посла између шест и 12 месеци, док чак 20 одсто људи на посао чека дуже од пет година. Више од половине незапослених (53 одсто) тражи било какав посао, без обзира да ли је реч о послу у струци или изван ње, док 36 одсто тражи посао искључиво у струци.
Посао у струци у највећој мери траже незапослени из БиХ, а у најмањој они из Македоније.
Иако смо сведоци да је до радника све теже доћи, и даље кандидати не добијају одговор послодаваца на пријаву за посао.
Тако 42 одсто кандидата каже да ретко добије повратну информацију, док сваки трећи истиче да скоро никад не добије никакав одговор.
Свега 12 одсто испитаника каже да одговор добије често или увек, што је пад у односу на прошлу годину када је овај проценат износио 18 одсто.
У којој мери је ово лоше за репутацију компаније говори и податак да ће испитаници избегавати да се поново пријаве на оглас у компанији где нису добили повратну информацију (53 одсто), а компанију ће негативно коментарисати пријатељима и породици (17 одсдто).
Ипак, са друге стране, скоро 40 одсто каже како неодговарања на пријаву за посао не утиче на њихово мишљење о компанији.
Од испитаника који се још школују, највећи број њих из Србије (35 одсто), верује да ће нови посао пронаћи у року од три месеца након завршетка школовања, док пет одсто њих већ чека посао или већ раде. Сваки четврти верује да ће потрага за послом трајати од три до шест месеци.
Како би стекли неко радно искуство пре правог запослења млади су спремни да одраде праксу (69 одсто) или да раде хонорарно (56 одсто), док је сваки трећи испитани спреман и на волонтирање.
Охрабрујућа чињеница је да чак 37 одсто младих тачно зна чиме жели да се бави. Знатно мањи број њих (осам одсто) нема јасну представу чиме жели да се бави након завршеног школовања, док 56 одсто испитаника није у потпуности сигурно у ком смеру жели да крене, али имају одређену визију онога чиме желе да се баве, навео је Инфостуд.
РТВ
