Изузетно неповољне времске прилике смањиле су овогодишњи род воћа, али и њихов квалитет. Стручњаци процењују да ће укупан род бити мањи од 270.000 до 300.000 тона у односу на родну 2022. годину. Осим директне штете, индиректна штета ће се одразити идуће године јер ће се слабо образовати родни пупољци.
Топла зима ове године је убрзала процес вегатације, да би се крајем марта десио вртоглави пад температуре.
И то је све утицало негативно на развој воћа.
Потом су изузетно високе температуре утицале на јако велику транспирацију, на опадање плодова, на појаву ожеготина тамо где нема противградне мреже, а чак и тамо где постоје системи за наводњавање дошло је до напада гриња и дефолијације.
Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић каже да су то директне штете.
„Прво смо имали појаву ниских температура у трећој декади априла, после смо имали велике штете од града и незапамћену сушу. Не памтим ево 35 година колико радим да је био овако сушни период у јулу августу, и даље се то наставља“, навео је он.
Које воће је највише погођено?
Сви ти неповољни фактори су утицали на то да професор процењује да ће бити од 270.000 до 300.000 тона мање воћа него у родној години каква је била пре две године и када је род био 1,47 милиона тона.
„Поред ове директне штете, сада је образовање пупољака код многих воћних врста за следећу годину и поготово тамо где је дошло до дефолијације, слабо ће се образовати родни пупољци за наредну године. Тако да ћемо имати и ту индиректну штету која ће се одразити следеће године“, навео је професор.
Поставља се питање које воћне врсте су највише погођене.
Код шљиве је, каже професор Кесеровић, дошло до брзог сазревања.
„Ту је дошло до јаког великог межуравања самих плодова, дехидратације, брзог сазревања. Значи може се рећи највише се одразило код шљиве, делимично код јабуке. То су две воћне врсте које су водеће у Србији“, рекао је саговорник Еуронеwс Србија.
Он каже да ће бити воћа за конзумирање, али да ће цена бити изузетно висока што се, додаје, види и на пијацама, баш због тога што је дошло до смањења рода и квалитета.
„И сигурно да је више отишло за прераду него што ће да иде за чување, у хлањаче, поготово код шљиве која се врло брзо обрала у Србији“, рекао је професор Кесеровић.