0.7 C
Uzice
фебруар 17, 2019
Užice Oglasna Tabla
FOTO RAZGLEDNICA UŽIČKE VESTI

Nemanja Obrenović: „Dokle god Opačici i slični njemu vode klubove po ovoj zemlji, napretka neće biti!“

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST OBJAVLJUJEMO U CELOSTI

Nemanja Obrenović napustio Slobodu!

„Na moje veliko zadovoljstvo/zaljenje ( pomesana su mi osecanja previse pa stvarno ne mogu da odlucim sta od ta dva ) zelim da vas obavestim da vise nisam clan F.K. Sloboda Uzice
Kao sto vecina dobro zna, u Uzice sam stigao letos iz daleko boljeg beogradskog kluba, ali tradicijom ne i veceg od Slobode.
Znao sam da je situacija u klubu jako losa, ali sam poverovao u svaku laznu rec bozidara opacica ( “ znaci “ namerno malim “ znaci “ slovima ) tog nepismenog kvazi predsednika kluba, da ce se situacija popraviti i da ce biti bolje, kao i sa druge strane jer sam vise puta prethodnih godina igrao protiv Slobode u Uzicu i svaki put bio odusevljen tim lepim stadionom, publikom koja voli fudbal, svoj klub i grad, jednostavno atmosferom….
…. Atmosferom na stadionu gde su nekada padali i nasi najveci klubovi.


Elem, s’toga sam odlucio da promenim sredinu, ostavim svoj rodni grad Beograd iza sebe i preselim se u Uzice.
Mislim da sam duzan da vam prepricam sta se sve desavalo prethodnih 6 meseci i da ljudi treba da znaju stanje u srpskom fudbalu, kao i to kakav je nekada zivot jednog profesionalnog sportiste, a ja kao neko ko je igrao i ziveo i u Italiji, kao i u Sloveniji i naravno Srbiji, smatram da sam dovoljno kompetentan da to procenim i dam svoj sud o svemu.
Poznat sam kao temperamentan igrac, nezgodnog karaktera, ali uvek iskren i bez dlake na jeziku, s’ toga nepravda me jako pogadja, imam svoj stav, skolovan sam i obrazovan, kulturan i lepo vaspitan, ali dostojanstvo ne moze da mi gazi niko.
Docekan sam lepo, tu su vec bili neki moji saigraci, tacnije prijatelji, sa kojima sam godinama igrao, druzio se i ziveo.
Poteskoca je bilo na svakom cosku, ali je delovalo da ce se moj dogovor ispostovati i da ce obecanja biti ispunjena ( procitajte opet ‘ delovalo ‘ ) .
Smesten sam u sjajan apartman, kao sto sam i trazio, hrana je bila sasvim dobra, uslovi za trening takodje dobri, strucni stab ?! Sve samo ne strucan….
Odigrali smo dve utakmice od mog dolaska nakon cega je iznad navedeni prevarant da ga ne imenujem ipak svi znate ko je… oterao 6 igraca iz nase prve postave, 6 dobrih igraca, bez kojih smo ostali prakticno sa decom i igracima koji jednostavno nisu kalibra prve lige Srbije.
Zbog cega ?
Zbog toga sto su se zalili uz jos nekolicinu nas koji smo s’ raznih strana usloveljeni da ‘ batalimo strajk ‘ ( zbog cega im se iskreno izvinjavam jos jednom i kajem sto nisam i pored ucena ostao tada uz njih, iako oni znaju moje razloge i ne zameraju. ) – elem zalili iako smo mi svoje pare za dolazak u klub dobili, ( ne i plate koje su vec pocele da kasne ) ali da se daju pare ostalim momcima koji mesecima nisu dobili bas nista.
I oni su zbog toga oterani.
Oterani jer su ispali ljudi ?
Sto im nije bilo bitno da samo stave pare u svoj dzep, a sto saigrac nema prebijenog dinara da jede to nije vazno ?
Strasan potez kluba, jedan od prvih ‘ dobrih ‘ u nizu.
Prolazi dobrih mesec i po dana i otprilike 8 utakmica gde mi ne mozemo da dodjemo ne do bodova u prvenstvu, nego do suta ka golu protivnika koliko smo oslabljeni.
Publike sve manje, nezadovoljstvo ogromno, jedan takav klub pada sve nize i nize, no sujeta pojedinaca koji tvrde da ‘ vole klub i gaje cistu ljubav prema istom ‘ je ocigledno vaznija od tog istog kluba cim ne cine nista da promene situaciju.
U medjuvremenu noc pred utakmicu u Beogradu bivam izbacen iz svog stana posto klub nije platio jednog dinara stanodavcu, ja kao i ostali igraci koji su ziveli u okolnim stanovima.
Sa sve koferima noc pred mec, odlazim kuci jer prosto nemam gde da spavam, a to ocigledno nikoga nije bila briga, ostali momci se vracaju u jednu cuvenu ‘ zutu kucu ‘ jedno neuredno mesto koje nije ni blizu dostojno uslovima za zivot.
Dva dana nakon utakmice i dalje niko ne zna gde da me smesti, pa me dva saigraca dugogodisnja prijatelja primaju u stan koji placaju po pola sa klubom, gde na kraju i ostajem da boravim i od ranije obecanog luksuznog stana koji ce ‘ klub placati ‘ dolazim do toga da dajem deo para iz svog dzepa da platim stan u Uzicu.
Uprkos mojim svakodnevnim molbama tom sujetnom malom coveku da se oterani igraci vrate, on to nije cinio, sve dok mu nisam obecao da nece traziti dinara za povratak u klub i da nam je svima u interesu fudbal i da pomognemo Slobodi i svojim karijerama.


Momci se konacno vracaju, kormilo preuzima sef Maric, pocinjemo da imamo normalne treninge, krecemo bolje da igramo, uskoro vezujemo i prve pobede, sticemo nove bodove.
Medjutim ja koji sam urgirao da se igraci vrate, bio razapet na vise strana, davajuci sve od sebe da se stvari poboljsaju, bivam na nekoliko utakmica odstranjen na klupu posto sam ?? “ gospodinu “ ?? previse iskreno i bez dlake na jeziku zamerio kako je on kriv za sve lose sto se desilo, kako nismo imali krstenog trenera, adekvatne treninge i kako i dalje nije dao nikome dinara, a ni ispunio jedno dato obecanje koje je dao, a prolaze meseci…
Kako sam upravu mnogo uvredio istinom, pred derbi sa Kragujevcem sefu strucnog staba ( koji takodje ne komunicira sa rukovodecim, jer je i njemu duzan ) se naredjuje da me odstrani iz sastava, kao i kapitena ekipe iz nekog drugog razloga, iako je covek cele nedelje uvezbavao tim sa mnom u postavi kao sto je i bilo pre tog mog konflikta sa upravom.
Kako to dragi Bog namesta odozgo, sef odbija da poslusa naredjenje, a golove za pobedu ekipi upravo donosimo ja i kapiten i donosimo klubu i gradu konacno malo zadovoljstva i nade.
Sledi utakmica u Novom Pazaru, u kojoj bi gotovo sigurno uzeli nova 3 boda, da ‘ strucnjak ‘ opet nije napravio problem.
Noc u karantinu pred utakmicu, sujeta opet radi i upucuje se novi poziv sefu strucnog staba da me izbaci iz ekipe, na sta covek vidno potresen i razocaran dolazi u moju sobu da mi se pozali i da mi kaze kako nece to uraditi ni po koju cenu, sto je i odgovorio gore pomenutom, na sta je usledila replika da ce dobiti otkaz ako se oglusi o naredjenje.
Cuj naredjenje nekoga ko nikome nista ne placa, a i dalje sefuje i glumi nekog velikog predsednika, neverovatno licemerje i odsustvo stida i bezobrazluka.
Epilog je sledeci, jutro na dan utakmice u karantinu dolazi do svadje gde sef ostaje pri svom stavu i ne uklanjane me iz ekipe, a posto to nije prihvaceno, covek ostaje dosledan i daje otkaz ( hvala mu na tom potezu, ispao je covek. )
Na rucku pred utakmicu, malo nakon tih desavanja, jedan igrac je pitao sta je problem sa sefom ( iako smo svi znali )
na sta dobija sledeci odgovor od patoloskog lazova “ Sefu je puna glava, prave mu problem na poslu on je negde tamo zaposlen, a i zena ga pritiska i jos fudbal, puna mu je glava svega “ …
Ostatak znate, utakmica zavrsena 0:0 presedeo sam je na klupi do 80-og minuta, a jedini sef koji je valjao je otisao i opet smo ostali sami jedni sa drugima mi igraci.
Nailazi nam utakmica sa Bezanijom kod kuce 3 dana nakon Pazara, u sredu, a u ponedeljak vece nasih 7 igraca ceka taxi po pljusku sa sve stvarima jer bivaju opet izbaceni na ulicu, ovaj put iz famozne ‘ zute kuce ‘ . Kako taxija nije bilo dugo, kucevlasnik se pojavljuje i sazaljen na momke koji ne znaju ni gde treba da idu, ostavlja ih tu jos jedno vece.
Sutradan po 3. put momci bivaju definitivno izbaceni i noc pred utakmicu bauljaju gradom sa sve stvarima jer niko na njihove pozive ne odgovara, sta vise na trgu u gradu ih srece covek iz uprave kluba, koji okrece glavu na drugu stranu i odlazi praveci se lud.
Ipak u poslednjem trenutku kada su hteli da krenu kuci, stize poziv spasa ( da li ?! ) i momci zavrsavaju u jeftinom gradskom HOSTELU, spavaju na PALETAMA i sanducima iz drugog svetskog rata, cak su nasli i slemove, poezija…
Nema potrebe da vam posle svake avanture naglasavam da niko platu i dalje nije primio, a blizi se kraj prvenstva.
A sutradan stize i ta sreda, poraz od 0:2 , ne bas zasluzen, ali ostaje mi zapamcena jedna recenica iz publike nakon poslednjeg sudijskog zvizduka “ bravo beli jebem vam bas mater “ ( imali smo bele dresove ) ovo pominjem cisto ukoliko taj gospodin ko god on bio, ikada ovo procita i razmisli malo koliko je to bilo ruzno i jadno, da nam neko posle svega sto prozivljavamo jos i psuje majke, a mi dajemo sve od sebe u tim mizernim uslovima za zivot i fudbal, tuga i sramota.
Nakon toga se jos svasta nesto desavalo, negde smo pobedili, ali nismo dobili ni jedno obicno ‘ cestitam momci ‘ od strane uprave, ali zato jesmo pljuvanje pri sledecem porazu.
Sezona je zavrsena, nijedan, ali tvrdim nijedan igrac nije dobio nijednu jedinu platu.
Skoro ceo tim je, rekao bi vam onaj mali covek ‘ oteran ‘ jer ‘ ne valjaju ‘ , sad ce on da napravi novi, ali ja cu vam reci istinu skoro svi igraci su uzeli papire i otisli glavom bez obzira.
Proveli smo praznike neki kod kuce, bez plata, bez icega, naravno uz lazna obecanja koja su se slusala cele sezone.
Rekao sam neki, jer nismo svi.
Ovusu, nas vezni igrac i njegov mladji brat su ostali u UE, bez hrane, bez para, u stanu za vreme svih praznika, niko pozvao decka nije pa ni da vidi da li je ziv.
Pare mu je poslala njegova zena, koja mu cuva dete, koje nije mogao da vidi jer nije imao za kartu do kuce, a te pare je utrosio da kuva sebi 20 dana i nije mogao da izadje ni na kafu do grada, da da, ni na kafu od 150 din.
Da sumiramo situaciju, pripreme su pocele 10-og januara, bez terena, bez uslova za trening, naravno bez trenera i pogodite bez cega jos ? Tima i para, ali sa novim laznim obecanjima.
Ukupno oko 20 igraca, jedno 7 iz oml. skole, kadeti i omladinci, nas 3,4 iz prvog tima koji smo ostali i momci na probi i ‘ pojacanja ‘ iz srpske lige i zone, ej, zone, u nekada mocnoj Slobodi Uzice, tuga…
Treninzi ako se tako mogu nazvati, odrzavani u sali za kosarku na parketu, trcanja po parku grada itd, fantazija, a utakmicu u Lucanima ne zelim ni da spominjem.
Dugovanja niko ni ne spominje, a onda dolazimo do dela mog odlaska.
Neke odredjene pare se daju jednom od igraca koji su bili tu da dodje opet ( sasvim posteno, decku se duguje ) na sta ja kontaktiram direktora kluba i trazim po prvi put deo svojih para, predlazem klubu da mi se da polovina duga, a polovinu sam voljan da oprostim jer znam da je situacija losa, u protivnom idem kuci dok mi se neki deo bar ne isplati.
S’ obzirom da su tom igracu date pare, ne vidim sta je problem da se daju i meni moje, meni koji sam bio jedan od najboljih igraca ekipe u protekloj polusezoni.
Na tu moju vise nego fer ponudu bivam preusmeren da se obratim “ znaci “ gospodinu “ znaci “ svi “ razumjiete “ kojem da mi “ dadne “ ili “ dade “ moje pare ( kako god on to bese kaze ) na sta on odgovara ispisnicom bez ikakvog dijaloga.
U sustini nista sto nisam ocekivao, tacnije i rekao sam ili deo para ili moji papiri, na kraju dobio sam ovo drugo, ali ono najbitnije zadrzao sam svoje dostojanstvo i nisam dozvolio da me neko dalje gazi.
Ono sto zelim da vam kazem jeste da sustinski pare kao pare ni nisu toliko bitne niti problem, ali ta drskost, nepostovanje, bezobrazluk, da ne kazem pi*anje po igracima i ljudima je nesto sto je meni vise neprihvatljivo, a svima nama igracima treba da bude, onda ce nam mozda biti bolje.
Dokle god opacici i slicni njemu vode klubove po ovoj zemlji, napretka nece biti, jer sta ocekivati od coveka koji ne zna da “ ne mogu “ i “ ne znam “ nisu jedna rec, kao i da “ biJo “ ne postoji, vec samo “ bio “ takvi ne mogu nista da nam daju dobro , a ni “ dadnu “ vala … 
Igrao sam u klubovima gde nije bilo para, ali je bilo ljudskosti, ne bih ja ni ovom coveku nista zamerio da je on dosao i rekao, slusajte momci para nema, uslova nema, zao mi je, mozda bude mozda ne, ali ja nemam.
To je za postovanje, ali kada on i ostali nisu imali za shodno da bar jednom kazu “ izvinite za sve sto vas lazemo i sto vam radimo “ o cemu mi da pricamo dalje ?
Ovim putem bih zeleo da izuzmem neke ljude koji su se i trudili u tom haosu da pomognu, kao npr Kljaju sekretara, ili teta Janu koja nam je prala ves i opremu isto tako za dzabe i obecanje.
Pozdravio bih sve moje saigrace i pozeleo im srecu i uputio izvinjenje ako nesto nekada nije bilo u redu s’ moje strane.
Takodje bih pozdravio i navijace FK Slobode koji su uvek bili uz nas i onu publiku koja je znala da podrzi, a ne da pljune, cast mi je sto sam branio boje Slobode, nekada velikog kluba i zelim mu da jednog dana povrati staru slavu opet“. ♥️🖤⚔️

Vas Nemanja Obrenovic

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Kineski turisti otkrili lepote Zlatibora

Oglasna Tabla

Radionica posvećena seoskim ženama i njihovom obrazovanju

Oglasna Tabla

Mladost bolja od Slobode

Oglasna Tabla