24.4 C
Uzice
октобар 23, 2019
FOTO RAZGLEDNICA UŽIČKE VESTI

Nemanja Kovačević , novinar i voditelj: „ Teško pristajem na kompromise“

Užice je iznedrilo brojne poznate ljude. Jedan od njih je i Nemanja Kovačević, novinar i voditelj. Iako ima samo dvadeset sedam godina, ove godine obeležava deset godina rada u medijima. U njegovoj bogatoj novinarskoj karijeri snimio je do ovog trenutka trista emisija, objavio brojne tekstove u novinama, bio gost preko dvesta puta na nacionalnim medijima i stekao  status istaknutog pobornika tradicije. Dobitnik je nagrada: za humanost i širenje kulture među mladima, nagrade „ Čuvar tradicije“, nagrade za zalaganje i promovisanje interesa mladih i drugih.

Istaknuti pobornik tradicije govori o svom jubileju, tradiciji koju dugi niz godina promoviše i neguje, o emisijama koje je radio, o svojim uzorima, vaspitanju, ali i o nametnutnim vrednostima i vremenu u kome živimo.

Ove godine navršava se deset godina kako ste stali pred televizijske kamere. Kako danas gledate na sav Vaš dosadašnji rad?

– To je bilo ujedno najtežih i najlepših deset godina u mom životu. U tom periodu, završio sam srednju školu, fakultet i aktivno radio  na televiziji, a 2012. godine sam proglašen za najmlađeg nagrađenog novinara u Srbiji. Vremenom  sam profesionalno ojačao, pobedio neke svoje strahove i nesigurnosti, upoznao brojne ljude i stekao prijatelje i saradnike za ceo život.  Imao sam sreću da se kalim u informativi, da radim autorske emisije, reportaže sa terena, živa uključenja… Pišem za brojne časopise, promovišem mnoge humanitarne akcije i vodim značajne manifestacije.

Poneli ste titulu čuvara tradicije veoma mladi. Na koji način se u Vama probudilo interesovanje za srpsku tradicionalnu muziku, običaje..?

– Najvažniji podsticaj ovakve usmerenosti leži u porodičnom okrilju u kome sam veoma rano formirao ukus i navike. Naučen sam da poštujem koren i narodni duh. Usvojena orijentacija me je nadahnula da i profesionalno kroz novinarski angažman budem promoter narodnog duha. Danas se borim da objasnim  narodu da mi imamo ogromno kulturno i muzičko tradicionalno bogatstvo, možda čak i najveće u svetu. Naša muzička, tekstualna i folklorna raznolikost bila bi dovoljna za velike zemlje poput Rusije… Nažalost, mi smo došli u situaciju da na nacionalnim medijima ima tako malo tradicije i tradicionalne muzike, a i ako je ima, uglavnom se predstavlja na način koji joj ne priliči. Lepo je govoriti o tradiciji i predstavljati je, ali pre toga treba se usavršiti za to, jer u suprotnom to je degradacija te teme. Ima urednika koji će na ovo reći „nije tačno, mi puštamo narodnu muziku“, međutim mislim da oni, kao i pojedini ljudi, pa čak i intelektualci ne razumeju razliku između turbofolka koji je je zapravo mešavina raznih muzičkih žanrova i težnja da pobegnemo od svojih korena  i tradicionalne muzike, koja bi trebalo da nam bude temelj.  Turbofolk ne možemo nazivati “narodnjacima”!

Šta tradicionalna muzika govori o nama kao narodu?

-Sve. Ko smo, odakle smo i šta treba da nam budu prioriteti! Narod je je odvajakada govorio kroz pesmu, veselio se, tugovao, obraćao se svojim bližnjim, budućim pokolenjima… precima. Ona je uvek dononosila neku smislenu poruku, za razliku od današnje muzike kojoj fali duša, dobar ukus, adekvatna vizuelizacija ali i nedostaje mnogo toga…

Svojim delanjem dokazali ste da je provincija stanje svesti, a ne mesto prebivlišta. Proslavili ste i promovisali Zlatiborski kraj i vaše rodno Užice, za to ste dobili i nagradu. Jeste li imali podršku sugrađana i grada Užica?

-Podsećam, ne želeći ni jednog trenutka da minimiziram prestonicu, da su naša najveća imena kako u umetnosti , tako i u nauci potekla iz provincije. Da im je put u svom okruženju bio najtrnovitiji , ali da ga se nikada nisu odrekli. Svi ti ljudi da ne pominjem imena ( jer je spisak ogroman) su za mene bili uzor i krenuo sam njihovim stazama, ulažući maksimalan napor da pokažem iskrenost i ljubav prema ideji koju zastupam i poštovanje prema narodu kome pripadam.

Za uzvrat sam dobio neočekivano veliku podršku mojih sugrađana. Međutim, od onih koji su „kompetentni“(a i ovome bi moglo da se diskutuje) i od kojih sam očekivao najviše po prirodi delatnosti koju obavljaju i koji su dužni da prate i podrže rad uspešnih sugrađana nisam dobio ništa, što je već viđena priča.

Ponosite li se na to što ste užičanin?

-Uvek to sa ponosom ističem. Žao mi je što smo došli u situaciju da se za bitne sfere života grada Užica  – najmanje pitaju pravi užičani i što ih je nažalost sve manje u svom gradu. Verujem da će uskoro proći  zlo što se nadvilo nad Užicem i da za naš grad sa dolaskom nekih novih mladih ljudi dolaze i neki lepši dani.

Bilo je i teških trenutaka?

-Naravno, kao i svima. Bilo je tu svega od zabrana, preko preživljenih raznih ljubavnica moćnika , loših ljudi, zavisti, polupismenih i nepismenih ljudi, polusveta…. Svega.. Nikada nisam pristao na nečastive kompromise, pa sam ostao uskraćen za „službena“ putovanja, povlastice, plaćene master i doktorske studije, stalni ugovor … Nekako sam sve sa kamatom platio i plaćam, ali ne žalim! U životu sam se za sve izborio svojim radom . „Titule“ i „povlastice“ mi nikada nisu bile bitne, već obraz i karakter, koji se mogu zauvek upraljati samo jednom pogrešnom odlukom. U svetu gde caruju sujeta i gordost tu nema ljudskosti ni čovekoljublja , tu je vreme stalo i sve što se radi baca se u bescenje . Gordost je najveći kancer našeg vremena! Posle velikih stradanja koja su neminovna, mislim da će naši ljudi konačno shvatiti da je ljubav ta koja treba da nam bude vodilja! Poslovica kaže da za sve što volite, morate da platite neku cenu, platio sam dostojanstveno! Ali  u životu sam naučio da se kroz trnje, stiže do zvezda! Zato nisam odustao od svoje misije, niti ću ikada ! Malo je hrabrih ljudi, a zaboravili smo da hrabre ljude prati sreća, zar ne?!

Kakvo je stanje u novinarstvu danas?

– Teško pitanje. Nekada su kriterijumi za pojavljivanje u medijima bili stroži. Svi se sećamo čuvenih novinara i voditelja Dušanke Kalanj, Miće Jovanovića, Miodraga Zdravkovića, Drage Jonaš i mnogih drugih koji su postavili temelje. Danas je u novinarstvu, nažalost, sve dozvoljeno. Mislim da je sloboda govora i pojavljivanja u medijima zloupotrebljena. Prave kulture je malo. Svi smo je gladni. Trudim se da radom, emisijama, promocijom pravih vrednosti, ovaj haos  promenim ili bar nekako smanjim…

Šta smatrate Vašim najvećim uspehom do sada?

– Najveći uspeh po meni je taj što svoj javni angažman nisam komercijalizovao, već  se trudim da radim u interesu javnosti. Drago mi je da  pomažem mladima i svim kvalitetnim ljudima da se za njih čuje, a koji su nepravedno, nevidljivi i smešteni na margine društva.

Radili ste brojne autorske emisije. Koja vam je najdraža i zbog čega?

– Izdvojio bih emisiju „Put do zvezda“ u kojoj sam predstavio brojne ličnosti iz javnog života i  približio ih  gledaocima, na jedan drugačiji, ljudski način. Po komentarima vidim da je zapažena i veoma  rado gledana. Draga mi je i emisija „ Priča se“ koju radim  i dalje u Užicu za portal Užice- Ogalasna tabla u kojoj sam uspeo zajedno sa kolegama da zabeležim, skoro pedeset životnih priča i karijera pravih užičana i ljudi koji su svojim radom zaslužili da se za njih čuje.

Nedavno ste drugi put upisani u istoriju srpskog novinarstva. Najmlađi ste voditelj koji je vodio koncert na Kolarcu u organizaciji Muzičke produkcije Radio Beograda?

– Velika je čast posle velikih televizijskih i radijskih imena koji su vodili koncerte u organizaciji Muzičke produkcije Radio Beograda, da se moje ime pridoda toj grupi ljudi. Ne treba da naglašavam da je Kolarac hram umetnosti i da je svakome čast da se pojavi na toj sceni. Veliko hvala Muzičkoj produkciji Radio Beograda, posebno urednici gospođi Mirjani Drobac i RTS-u koji su mi priuštili ovu privilegiju. Koncert je snimljen i baš ovih dana se očekuje njegovo emitovnje na RTS-u.

Bili ste jedan od najbližih saradnika Nene Kunijević, dugogodišnje urednice muzičkog programa RTS-a, koja je potpisivala mnoge muzičke emisije posvećene očuvanju tradicije i izvorne pesme. Kakvo iskustvo nosite iz te saradnje?

– Velika je čast raditi sa Nenom Kunijević. Reč je o jednom od najboljih urednika srpske televizije. Ostavila je temelj i put kojim treba da krenemo. Umela je da vidi dalje od mnogih… Raditi sa njom je bilo pravo profesionalno zadovoljstvo.

Je li moguće u budućnosti da nastavite njene serijale?

– Nadam se! Verujem da još puno toga može da se uradi. Takve emisije treba da traju, jer vrede! One publici daruju pravu hranu: lepotu, suštinu i smisao. Reč je o izuzetnom materijalu i serijalima koji će, verujem, ponovo zaživeti, jer bi bila šteta da to blago nestane.

Bili ste gost voditelj u Jutarnjem programu Hepi televizije.  Dobili ste dobre kritike?

– Hvala na kritikama. Dugo sam se pripremao za taj nastup. Deset godina sam vredno radio i poziv je valjda usledio  kao posledica truda…

Da li sebe u vremenu koje dolazi vidite možda u tom televizijskom formatu?

– Nezahvalno je prognozirati, jer je u ovom poslu sve moguće. Do sada nisam radio takve emisije, ali mislim da sam se dobro snašao. Ta televizijska forma je veoma zahtevna. Podrazumeva koncentaraciju, brzo mišljenje, dobru kordinaciju, saradnju sa svim kolegama iz tima (kamermanima, rediteljem, šminkerima, kostimografom, urednikom, oraganizatorom…)… Meni je sve to privlačno i izazov.

Posećujete  ljude u Domovima za stare. Za njih organizujete umetničke programe ?

– Da. Poslednja dva nastupa imao sam u Domu za Stare na Bežanijskoj Kosi. Oba koncerta bila su humanitarna i posvećena jednoj od najvećih muzičkih zvezda sa prostora bivše Jugoslavije, muzičkom pedagogu Miri Vasiljević, koja nas je nažalost nedavno napustila. Prvi koncert bio je sa trubačima, a drugi na velikoj sceni, posvećen njenom rođendanu. I to je bio poslednji koncert posvećen njenoj karijeri i radu. Nastupali su pevači kojima je  bila autoritet: Goca Lazarević, Goca Stojićević, Izvorinka Milošević…. Oba puta bilo je jako emotivno. Uz zvuke muzike, svako od stanovnika Doma setio se nekog svog dragog prijatelja, partnera, ljubavi iz mladosti, brata, oca, majke, sestre… Kanula je i po neka suza. Ovi muzički programi prisutnima su se jako dopali, i dogovoreno je da se ovo druženje ponovi opet.

Nedavno ste krenuli da nastupate  širom Srbije sa muzičko-poetskim večerima „Buket poezije“. Šta Vas je motivisalo da učestvujete u tom projektu?

– Radujem se što sam se bar na trenutak vratio svojoj prvoj ljubavi glumi i što smo uspeli da zagrejemo  srca ljudi i da ispunimo njihove duše u ovim za umetnost teškim vremenima. Muzičko-poetski buket satkan je od najlepših stihova srpske poezije, narodnih umotvorina, tradicionalnih pesama. Zamišljen je kao praznik za dušu, podsećanje ljudi na prave vrednosti, korene i narodnu tradiciju.

Mnogo ljudi prati Vaš rad. Da li je teško nositi breme popularnosti ?

– Ne gledam to kao breme, već kao obavezu koju pofesija nosi. Mislim da ljudi koji se bave medijima treba da promovišu ideju humanosti, da edukuju, sačuvaju dragoceno i pomognu da život bude lepši i sadržajniji. Drago mi je kada me ljudi zastavljaju na ulici i traže podršku i pomoć, da uvek imam energije i volje da im pomognem ako je izvodljivo…      

  V. Pavlović

              

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Pomeranje kazaljki u noći između subote i nedelje

Oglasna Tabla

Asfaltirano pet putnih pravaca u Gorjanima

Oglasna Tabla

Javni poziv za sufinansiranje troškova vantelesne oplodnje u 2019. godini

Oglasna Tabla

Skandal u Arilju-Došli da odigraju humanitarnu akciju dočekale ih zaključane prostorije stadiona

Oglasna Tabla

Akcija prikupljanja otpada na Tić polju

Oglasna Tabla

Novi Zakon od decembra: Nemaš dokaz o poreklu imovine, porez 75 procenata

Oglasna Tabla

Nebojša Đurić – Volja je pokretač svega

Oglasna Tabla

Objavljen poziv za nabavku i ugradnju postrojenja i opreme za energetsku sanaciju / rekonstrukciju objekata u Paraćinu, Kruševcu i Užicu

Oglasna Tabla

Vremenska prognoza za sredu – 22. oktobar

Oglasna Tabla