Немања Ковачевић, новинар и водитељ, истакнути поборник традиције, показатељ је да човек може све у животу, ако је решио водећи се снажном вољом и племенитим поривима. У времену када су млади људи, све више збуњени када су у питању праве вредности, он је својим радом подстакао многе људе широм наше земље да се окрену традицији и традиционалним вредностима..За свој рад добио је бројне награде и признања.
Немања не крије колико воли своју земљу, али и да воли да на весељима поносно заигра ужичко коло. Истиче да су чувари традиције врло често несхваћени, али да се традиција враћа на велика врата! Радује га што се млади све више враћу традицији и традиционалној песми.
Први сте међу младима, још 2009. године покренули једну од најстаријих манифестација очувања традиције у нашој земљи која има традицију дугу скоро 180. година.
– Судбина чувара традиције је слична, а то је да морају увек да воде непрестане борбе. Врло често су несхваћени, али ми је драго да се традиција и поред свих притисака враћа на велика врата. Радује ме кад чујем да се нашом земљом оре песме „Весели се српски роде“, „ Ој Косово, Косово“, „Играле се делије“…..
Због чега је битно да што више људи препозна значај очувања културе и традиције?
– Очување традиције је најважнији сегмент у опстанку културе једног народа. Улога медија на овом пољу је неприкосновена. Средства јавног информисања имају важну едукативну функцију и она морају овај васпитачки задатак да ваљано испуне. Не треба подценити ни велики број младих и даровитих људи који заиста познају и поштују, своју традицију и национални идентитет. Неколико хиљада културно – уметничких друштава регистровано је у нашој земљи и у њима је много младих.
Шта значи бити чувар традиције?
-Бити чувар традиције значи учити , упознавати и чувати све оно што је везано за родну груду и борити се да се никада не заборави. Традиција је наш најбољи бренд и без сазнања о својој традицији – будућност је крајње неизвесна! Свако би требало да посети свој завичај , гробове својих предака, и на лицу места се подсети како изгледа традиционално српско домаћинство… Проблем је што се многи данас стиде свог порекла са села, а у ствари сви смо потекли са села у некој генерацији. Село нас је одржало и одхранило. Млади људи често за узоре траже неке иностране примере, а Његош је то најбоље дефинисао : „ Којој овци своје руно смета, онде нема ни овце, ни руна..“
Били сте један од најближих сарадника Нене Кунијевић, дугогодишње уреднице музичког програма РТС-а, која је потписивала многе музичке емисије посвећене очувању традиције и изворне песме. Нена Вас је јавно прогласила за свог наследника.
– Велика је част било радити са Неном Кунијевић. Реч је о једном од најбољих музичких уредника српске телевизије. Оставила је темељ и пут којим треба да кренемо. Умела је да види даље од многих… Радити са њом је било право професионално задовољство. Хвала јој на свему. Даћу све од себе да наставим тамо где је она стала, и да испуним њене жеље. То ми је остављено у аманет!
Борите се и за то да наша традиције уђе у историјске уџбенике?
-Сваки народ опстаје онолико дуго и онолико чврсто колико је посвећен препознавању свог националног бића. Зато сматрам да је јако битно да се од првог дана школе деца уче својој музици, обичајима, играма, једнако као и азбуци. И баш због тога сам предложио компетентним људима да традиција буде део нашег националног образовања.
У ком крају Србије се традиција данас највише чува?
-Последњих година у свим крајевима наше земље традиција је доживела велику експанзију. Почеле су све више да се организују разне традиционалне манифестације и надам се да ће то бити значајан чинилац у препознавању и чувању националног бића код младих. Верујем у то да ће Србија успети да одбрани свој језик, своју историју, своју традицију па тако и своју песму и игру Уосталом, то нам је остало у аманет још од Стефане Немање.
Ко је по Вама наш најбољи амбасадор културе и традиције у свету?
-То су свакако Новак Ђоковић и Даница Црногорчевић. Свако се у свом домену својим радом издвојио од осталих, стојећи усправно испод своје заставе и држећи руку на срцу док слуша своју химну. Даница својим вансеријским гласом и храброшћу, а Новак је великим делом заслужан за то што је својим ауторитетом у јавности и свету учествовао у томе да се те патриотске и духовне песме више вреднују. Односно, као прави чувари традиције, покренули су лавину и подсетили све нас ко смо, што смо и одакле смо!
Урадили сте доста на пољу очувања традиције. Који су следећи кораци?
-Урађено је заиста доста тога. На јесен крећу нови пројекти у који ће се укључити велики број младих људи. Почећемо од Косова и Метохије, а највљено нам је да ће се у све то укључити и наши људи из дијаспоре.
Рекло би се да у Вашој борби имате велику подршку јавности?
-Сваком борцу је сатисфакција када добије признање за препознате циљеве његове борбе. Признања која сам добио широм земље су ми свакако потврда да уложени труд није био узалудан. Када сам кретао путем правих вредости, нисам ни могао да замислим да ћу све ово постићи са тако мало година и да ће одјек бити овако велики.
С обзиром да ових дана славимо највећи хришћански празник Васкрс, која би то била Ваша васкршња порука?
-Желим свим људима добро здравље, срећу и лепе тренутке. Да ВАСКРСНЕ моја лепа Србија као и љубав међу људима. Чини ми се да смо заборавили да искрено волимо, да се радујемо и да је све мање поштовања и љубави међу људима. Не треба заборавити да је све пролазно, а да дела љубави и доброте остају вечно записана.
Текст: М.Ј.
