Динарска штедња становништва у Србији током ове године порасла је 37 милијарди динара или 26,8 одсто и исплативија је од девизне штедње, саопштила је Народна банка Србије (НБС)
Крајем овог месеца динарска штедња је износила око 175 милијарди динара.
„Штедња као принцип одлагања садашње потрошње за будуће периоде, важна је како за појединца, тако и за друштво. Изузетно је битна и као основ кредитне активности и потенцијала банкарског сектора, што представља један од покретача инвестиционе активности и даљег развоја економије“, наведено је у саопштењу, поводом 31. октобра, Светског дана штедње.
У последњих дванаест година штедња становништва у домаћој валути је порасла готово десет пута, тачније за 155,9 милијарди динара.
Позитивне промене остварене су и у структури динарске штедње, дугорочни депозити, повећани су са 1,8 милијарди динара, колико су износили у септембру 2012. године, на 32,1 милијарду динара, у септембру ове године.
Повећана је и девизна штедња готово 90 одсто, са 7,9 милијарди евра у септембру 2012. године, на 15,1 милијарду евра у истом месецу ове године.
Анализа исплативости штедње за период од септембра 2012. до септембра 2024. године, потврђује да је и краткорочно и дугорочно исплативије штедети у динарима него у еврима.
КаматицаОсим виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопорезивања прихода од камате на динарску штедњу насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15 одсто, већој исплативости штедње у динарима допринела је и, како је наведено, макроекономска и финансијска стабилност.
У протеклих дванаест година штедња у динарима, орочена на период од годину дана (без занављања), била је исплативија у чак 99 одсто посматраних годишњих потпериода.
Штедиша који би од септембра 2023. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара у септембру 2024. добио би 2.037 динара (18 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.
Инфлација у Србији је, како је наведено, на опадајућој путањи од априла прошле године, а од маја ове године се креће унутар циљног распона НБС, три плус-минус 1,5 одсто.
У септембру 2024. инфлација је износила 4,2 одсто међугодишње, што је дванаест процентних поена испод највишег нивоа из марта 2023. године.
„У условима преовлађујућих апресијацијских притисака, динар је наставио стабилно кретање према евру и током 2024. године“, навела је централна банка.
НБС је у првих девет месеци ове године интервенисала нето куповином 1,7 милијарди евра, чиме је допринела расту девизних резерви на рекордан ниво од преко 28 милијарди евра.
Тај ниво девизних резерви покрива преко седам месеци увоза роба и услуга, што је више него двоструко изнад минимума предвиђеног међународним стандардима.
Почетком октобра, агенција Стандард енд Пурс (Стандард & Поор’с) повећала је кредитни рејтинг Србије на ниво БББ минус, тако да је Србија први пут у својој историји сврстана међу земље с кредитним рејтингом инвестиционог ранга.
„Као главни аргумент за такву одлуку наглашени су снажан и отпоран економски раст, значајно повећане девизне резерве, уз смањење учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу, као и одговорно вођење монетарне и фискалне политике“, наведено је у саопштењу.
Каматица
