„Пре шест месеци сам дошао у Србију. По струци сам кројач, па сам пронашао посао у једној аиљској шиари. Сада кад је кренула сезона малина мој пријатељ Ђорђе ми је предложио да дођем у бербу, да се дружим са људима, али и зарадим који динар. Тако је почело, а сада сам баш задовоља. Људи су ме одлично прихватили, пуно се шалимо и радимо са осмехом, каже Наувин из Индије.
Иако никад раније у животу није брао малине, нити чак ушао у неку од плантажа овај необични берач се одлично нашао у српским рудницима црвеног злата. Домаћин Ђорђе му је све објаснио, а он како кажу колеге брачи, све научио из прве.
„Посао у малињаку јесте напоран, али дневница од 4.000 динара је одлична тако да нема одустајања док се све не обере. У Индији нема овг воћа, већ само плантаже чаја, а то још тежи посаоод брања малина”, додао је овај Индијац.
Иако се слабије разумеју, колеге берачи су г одлично прихватили, па увек успеју да понађу заједнчки језик, попричају и нашале се са Наувином. Иако долази из далеке земље, брзо је схватио српски хумор и шале на обострани рачун.
Оно једино по чему се разликује овај Индијац од осталих берача јесте исхрана, а како је заиста добар и вредан, домаћини се труде да му удовоље.
„Не једе месо, махом руча јела од пиринча. Не пије ову нашу домаћу кувану кафу, већ има своју индијску коју кува. Све то поштујемо и разумемо, јер дечко долази са другог краја света”, наглашава Ђорђе.
Нисмо успели да сазнамо једино да ли је Наувин заузет у љубавном смислу, или би можда могао да постане и српски зет, кад су га Ариљци већ тако лепо прихватили.
Извор: ГЗС
