Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50%. На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25%) и кредитне олакшице (7,75%).
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определио је наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља средином наредне године. Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови путем основног инструмента, каматне стопе, а у септембру и повећањем стопе обавезне резерве, као и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти донетих мера.
Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике. Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду даље слабљење глобалних инфлаторних притисака.
У зони евра, нашем најважнијем трговинском партнеру, инфлација је наставила да се смањује у новембру, а томе су у највећој мери допринели пад цена енергената и нижи раст цена хране и услуга. Поред смањења инфлације у међународном окружењу, Извршни одбор је имао у виду и да је раст светске економије и даље спор и испод дугорочног просека, на шта су утицале рестриктивне монетарне политике централних банака широм света, које су биле неопходне за обуздавање инфлације.
Због ниже инфлације и успоравања привредне активности повећана су и очекивања да би водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, могле нешто раније да започну циклус ублажавања монетарних политика. Ипак, притисци са тржишта рада и даље су снажни и водеће централне банке их истичу као кључне факторе који захтевају опрезност у вођењу монетарне политике.
Опрезност је такође потребна и због неизвесности у погледу цена енергената, као и геополитичких тензија у свету, иако су се светске цене нафте стабилизовале током новембра. Извршни одбор је истакао да су кретања у домаћој економији у складу са пројекцијама Народне банке Србије.
Међугодишња инфлација наставила је да се смањује и у октобру се спустила на једноцифрени ниво од 8,5%. Смањењу инфлације у највећој мери допринео је наставак успоравања раста цена хране, као и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на 7,3% међугодишње.
Раст цена хране у октобру био је најнижи у претходне две године и износио је 10,5% међугодишње. Извршни одбор је истакао значај стабилизације кретања на тржишту основних животних намирница, чему је допринело и попуштање трошковних притисака у производњи хране, на шта указује и кретање произвођачких цена у прехрамбеној индустрији, које су од почетка године закључно са новембром снижене за 2,1%.
У наредном периоду Извршни одбор очекује даље смањење инфлације – на око или испод 8% крајем ове године, а потом и њен повратак у границе циља средином наредне године и наставак кретања ка централној вредности циља од 3% до краја 2024. године. Томе ће допринети ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.
Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишњи раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју износио је 3,6%, што је више од прве процене и највише су му допринели грађевинарство, као резултат убрзања реализације инфраструктурних пројеката, и индустрија. Показатељи доступни на месечном нивоу указују да се позитивна кретања у реалном сектору настављају и у четвртом тромесечју.
У октобру је индустријска производња била већа за 3,0% међугодишње, производња у прерађивачкој индустрији виша је за 3,3%, а у трговини на мало заустављен је пад количинског промета који је био присутан током ове године. Таква динамика привредне активности у складу је с пројекцијом Народне банке Србије о расту бруто домаћег производа у овој години од око 2,5%. С претпоставком смањења глобалних инфлаторних притисака и опоравком зоне евра, као и услед очекиваног убрзања реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује убрзање раста бруто домаћег производа у 2024. години на 3,0–4,0%, а затим повратак на претпандемијску путању раста од око 4%.
Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира кретање кључних фактора инфлације из домаћег и међународног окружења и да доноси одлуке у зависности од пројектованог кретања инфлације. Истовремено, водиће рачуна и о одржавању финансијске стабилности и обезбеђењу подршке континуираном привредном расту, даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту. Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 11. јануара 2024. године.
Извор: Мондо