У фебруару ове у односу на фебруар прошле године инфлација у Србији је достигла 8,8 одсто и највиша је још од јуна 2013. године. Глобални раст цена енергената, хране и сировина у великој мери утицао је и на цене у Србији
Управо је храна која је за 15,2 одсто била скупља него у фебруару прошле године највише допринела укупној инфлацији, а унутар ње поврће са растом од 31,7 одсто, уље од 21 одсто и месо од 16 одсто. Поред тога и гориво је скупље за 21 одсто према подацима Завода за статистику.
Ово не само да је највећа инфлација у Србији у последњих скоро девет година, већ и пета по висини инфлација у Европи.
Међугодишње, у фебруару највећи раст цена забележен је у Литванији, чак 14 одсто. Естонија је одмах иза са 11 одсто, Чешка са 10 и Белгија са 9,5 одсто.
У региону смо лидери по висини инфлације, а најближи су нам Мађарска и Бугарска са 8,4 одсто.
Последњи скок цена, сматра Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, последица је скока цена на светском тржишту, али свој допринос дали су и монетарна и фискална експанзија.
Извесно је да ће прећи у двоцифрену зону
„С друге стране инфлација би била још већа да нису замрзнуте цене енергената и неких намирница, као и да НБС не одржава фиксни девизни курс. Ово би могло да се промени на лето када будемо уговарали нове цене гаса и вероватно ће бити много веће него садашње. Такође, када истекне период замрзавања цена може се очекивати да се оне врате на тржишни ниво. Који је то ниво, то ће зависити од тога колике цене нафте буду у тренутку када се цене одмрзну. Треба рећи и да се то замрзавање цена одражава на јавне финансије тако што се гомилају губици у јавним предузећима, али морало је да се бира између два зла“, објашњава Арсић.
Народна банка је у својој пројекцији оценила да ће од другог тромесечја цене кренути да падају, али са ескалацијом рата у Украјини и санкцијама Запада према Русији и обрнуто, забранама извоза појединих сировина Арсић очекује даљи раст цена у другом тромесечју и прелазак 10 одсто.
„Неће бити много изнад, али извесно је да ће прећи у двоцифрену зону. Може се ећи да је висока инфлација друга страна високих фискалних стимуланса и великог раста кредитне активности“, закључује Арсић.
У фебруару је износ одобрених кредита био за 10,6 одсто већи него у истом месецу прошле године. Са овако високом инфлацијом каматне стопе на кредите постале су негативне. Другим речима, у случају краткорочних кредита, банци се реално враћа мање новца него што се узме.
Шта ће бити наредних месеци или чак недеља, према мипљењу Михаила Гајића, економисте Либека, највише зависи од тога колико ће трајати рат у Украјини.
Извор: Данас
