Огласна табла
ЗДРАВЉЕ ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Na šta obratiti pažnju prilikom kućnog lečenja od korone

Pri kućnom lečenju od COVID-19 infekcije ključna stvar je praćenje simptoma i njihovog eventualnog pogoršanja.

Iskustveno, ako uopšte dođe do pogoršanja kliničke slike, to se dešava najčešće u drugoj nedelji od obolevanja.

Ako znamo šta i na koji način pratimo i pravovremeno odreagujemo možemo prevenirati razvoj teže kliničke slike.

Takođe kada držimo stvari pod kontrolom umanjujemo strah i paniku koja se može razviti.

Oni na jednoj stranici pojašnjavaju kako možete vršiti samoprocenu u kućnim uslovima.

Redovnim popunjavanjem vrednosti određenih parametara lakše možete pratiti svoje stanje (ili to neko može uraditi za vas), bez bojazni da zaboravite, a možete i poneti kod lekara ako idete na pregled.

Bitno je naglasiti da ove smernice ne zamenjuju posetu lekaru i ne treba da se koriste za samolečenje. Ukoliko je poseta lekaru nemoguća u datom trentku ili ste nakon pregleda upućeni na kućno lečenje ili izolaciju, ove smernice mogu koristiti za samoprocenu pogoršanja bolesti.

1. Bez obzira na rezultat testa, bolesti i stanja koja predstavljaju rizik za razvoj teške bolesti su:

  • Starost više od 65 godina
  • Trudnoća
  • Bolesti/stanja slabog imuniteta ili imunosuprimirajuća terapija
  • Hronična oboljenja pluća (HOBP, astma, cistična fibroza, plućna fibroza…)
  • Kardiovaskularne bolesti
  • Karcinom
  • Hematološki poremećaji
  • Hipertenzija
  • Gojaznost
  • Dijabetes
  • Hronična bolest bubrega
  • Hronična bolest jetre
  • Cerebrovaskularna bolest
  • Neurološki poremećaji

2. Simptomi – trajanje i težina

Bitno je primetiti kad su se simptomi razvili, koliko su trajali kao i da li su se vremenom pogoršavali.

  • Kašalj,
  • Temperatura,
  • Otežano disanje,
  • Malaksalost,
  • Bolovi u telu,
  • Jake glavobolje,
  • Gubitak čula ukusa/mirisa,
  • Loše opšte stanje

Ako je odgovor na neko od ovih pitanja potvrdan treba se hitno javiti lekaru:

  • Da li postoje aktivnosti koje ste ranije mogli da obavljate bez problema, a sada vas ostavljaju bez daha?
  • Da li se to pogoršalo tokom poslednja tri dana?
  • Da li jače ili brže dišete nego obično, dok sedite?
  • Da li sada ne možete više da obavljate domaće poslove zbog osećaja nedostatka vazduha?
  • Da li pri hodanju osećate neku vrtoglavicu?

3. Otežano disanje, kratak dah (dispnea):

  • 1.Blaga dispnea – ne ispoljava se pri dnevnim aktivnostima (samo pri npr. penjanju na 1. ili 2. sprat, ili pri brzom hodanju).
  • 2.Umereno izražena dispnea – dispnea koja ograničava dnevne aktivnosti (penjanje uz stepenice na 1. sprat uz zastajanje da bi se odmorili, tokom pripreme obroka i lakih kućnih poslova).
  • 3.Teška dispnea – nedostatak vazduha u miru tako da pacijent ne može da izgovori odjednom celu rečenicu, dispnea pri oblačenju i dnevnoj toaleti)

4. Merenja

Postoje merenja koje sami možete obaviti kod kuće i njihovim praćenjem i redovnim upisivanjem izvršite detaljniju samoprocenu trenutnog stanja. Merenja treba izvršiti dva puta dnevno, ujutru i uveče ili pri pogoršanju stanja.

  • Telesna temperatura se meri termometrom – javiti se lekaru ukoliko temperatura iznosi više od 38,5 °C.
  • Broj udisaja u minuti se meri u miru, sedeći i pri normalnom disanju, izbrojati koliko puta udahnete u toku jednog minuta – javiti se lekaru ukoliko je izmeren broj veći od 20 udisaja u minuti.
  • Puls se meri u miru, sedeći i pri normalnom disanju, izbrojati otkucaje srca u jednom minutu – javiti se lekaru ukoliko bez povišene temperature i uz korišćenje standardne terapije imate puls veći od 100 otkucaja u minuti.
  • Krvni pritisak se meri ručnim ili električnim meračem u miru, sedeći i po uputstvima proizvođača – javiti se lekaru ako uz korišćenje standardne terapije imate viši pritisak od 140/90 ili sistolni (gornji) pritisak niži od 100 mmHg, posebno ukoliko su prisutni i malaksalost, omaglica i/ili nesvestica.
  • Procenat zasićenja krvi kiseonikom se meri pulsnim oksimetrom u miru i sedeći po uputstvima proizvođača – javiti se lekaru ako procenat padne ispod 95%

5. Analize krvi

Ukoliko ste u mogućnosti korisno je uraditi određene analize krvi koje mogu ukazati na određene procese.

  • krvna slika (posebno broj i procenat limfocita),
  • CRP,
  • D dimer,
  • transaminaze,
  • feritin,
  • LDH.

JAVITI SE LEKARU HITNO UKOLIKO IMATE:

  • Kratak dah/otežano disanje pri (manjem) naporu,
  • Broj udisaja ≥20/min,
  • Zasićenje kiseonikom ≤94odsto,
  • Poremećaji krvne slike ili drugih nalaza,
  • Promene mentalnog stanja (teško stanje),
  • Faktore rizika za tešku bolest i simptome,
  • POGORŠANJE SIMPTOMA (posebno u 2. nedelji bolesti)

foto:ilustracija

Izvor:danas.rs/ujedinjeni protiv kovida

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Предшколци на свечаном пријему у Градској кући

ОГЛАСНА ТАБЛА

Репрезентативац Србије у планинарењу Давор Гачић успешан у Бугарској

ОГЛАСНА ТАБЛА

Елена Тошић освојила је златну медаљу у дисциплини 100м прсно

ОГЛАСНА ТАБЛА

Ивана Парлић: „Одлука Скупштине града Ужица – против закона и против Ужичана“

ОГЛАСНА ТАБЛА

Фићијада по трећи пут у Ужицу (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Покренута овогодишња кампања “Дај педалу раку” (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Почели Дани европске баштине у Сирогојну

ОГЛАСНА ТАБЛА

Додељена градска признања за 2022. годину

ОГЛАСНА ТАБЛА

Значајно унапређена понуда Туристичко рекреативног комплекса Златибор

ОГЛАСНА ТАБЛА