Пред преговоре о минималној цени зараде сваке године синдикати радника, послодавци, али и Влада Републике Србије износе предлоге колико би могао да износи минималац у наредној години.
Синдикати траже да то буде 61.858 динара, односно да се изједначи са 60 одсто просечне потрошачке корпе. Послодавци захтевају са своје стране да то буде у складу са растом инфлације и БДП-а, док углавном на крају буде онако како је најавио председник Србије Александар Вучић.
За сада његова најава је да ће тај износ бити око 52.000 динара.
Међутим, према Закону о раду минимална зарада би требало да буде изузетак, а не правило.
Минимална зарада може да се уговори приликом заснивања радног односа и то само ако постоје оправдани разлози. Такође, у току рада може да се уговори исплата минималне зараде када наступе разлози који су основ за измену уговора о раду са понудом запосленом за исплату минималне зараде.
У том случају послодавац је дужан да понуди запосленом анекс уговора о раду. Поред понуде за измену уговора послодавац је дужан да достави у писаном облику разлоге због којих нуди измену уговора и рок у коме запослени треба да се изјасни о понуди. Запослени и ако прихвати да закључи анекс уговора о раду о исплати минималне зараде, задржава право да пред судом оспорава законитост уговора.
Оправдани разлози за исплату минималне зараде су увек поремећени услови пословања, с тим што пре доношења одлуке о исплати минималне зараде послодавац мора да образложи који су то услови настали, као и да све документује финансијским подацима – тренутно пословање у односу на претходни период.
Минимална зарада може да се исплаћује најдуже шест месеци, јер законодавац сматра да је ово довољан период да се фирма реорганизује. Народски речено, “или ће да стане на ноге или ће да покрене процес ликвидације, ако већ неко није покренуо поступак стечаја.”
Радници који примају минималну зараду често не знају шта тај износ све садржи.
Запослени који прима минималну зараду на основу утврђене минималне цене по часу у нето износу, која је тренутно 271 динар, има право и на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду и то за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз, затим за време проведено на службеном путу у земљи.
Такође, накнада следи и за време проведено на службеном путу у иностранству, за смештај и исхрану за рад и боравак на терену, ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде, као и за исхрану у току рада, ако послодавац ово право није обезбедио на други начин. Уз минималац иде и регрес за коришћење годишњег одмора.
Ово није све што радник треба да прими. Послодавац је у обавези да на ту минималну зараду обрачуна и минули рад, по стопи која не може бити мања од 0,4 одсто. Минули рад се рачуна за сваку навршену годину рада код послодавца, претходни радни стаж се не рачуна приликом обрачуна зараде.
Пореска саветница Звездана Писаревић каже да послодавцима јесте у интересу да плаћају доприносе на минималну зараду или на зараду која је пар стотина динара већа од минималне зараде.
“Јесу доприноси високи, али све што примите ‘на руке’ показује да су платили мањи порез и самим тим добит фирме је већа. Исто тако, тај део ‘на руке’ одразиће се у будућности кроз минималну пензију коју ћете примати. Логично, минимална зарада значи (касније) минималну пензију. И док сви млади људи говоре да не верују у пензиони систем, па стога пристају на други део плате, који примају на руке, време неумитно тече и године за пензију ће стићи много пре него што то један млади човек очекује”, закључује Писаревић.
Извор: Бизнис.рс