ОГЛАСНА ТАБЛА
ПРАВОСЛАВЉЕ СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

На данашњи дан пре 430 година спаљене мошти Светог Саве на Врачару

Мошти Светог Саве спаљене су на данашњи дан, 10. маја 1594. године, код Београда, на Врачару, пре 430 година, а турске власти су то учиниле надајући се да ће тиме умањити значај његове улоге међу Србима. Српска православна црква сваке године 10. маја сећа се тог догађаја од огромног значаја за Србе по грегоријанском календару.

Поштовање које Срби осећају према Светом Сави (око 1175 – 1236) готово је немогуће довољно нагласити. Свети Сава је међу Србима најпоштованији народни светац, отац српске цркве и пресудна личност у изградњи како култа светорођене династије Немањића, тако и државе Немањића уопште.

Од Стефана Немање до цара Душана, до средине 14. века, заправо још раније за време краља Милутина, Србија је, увек ослањајући се на светосавско наслеђе, израсла у просперитетну, тада најуспешнију државу југоисточне Европе.

Изградња духовног и националног, а потом и националног идентитета Срба увек се заснивала на примеру и завештању Светог Саве, како у средњем веку, тако и у вековима под туђинском, турском влашћу, а потом и у време обнова народног духа у 18. веку, на подручју Карловачке митрополије, као и приликом изградње слободне Србије у 19. веку. Управо због изузетног поштовања које је народ према њему осећао, и због бројних чуда која су се дешавала након што се обратио Светом Сави, турске власти су, у лику Синан-паше, одлучиле да спале његове мошти.Несумњиво су се надали да ће то бар поткопати величину његове улоге међу Србима. Непосредни повод је било распламсавање великог устанка Срба у Банату, тада у саставу Османске Турске. Устаници, чије је средиште било у околини Вршца, под вођством овдашњег епископа Теодора, истицали су лик Светог Саве, као врхунски пример и узор на општем плану, а посебно као Светитеља који је био сведок бројних чуда.

Лик Светог Саве био је истакнут и на транспарентима које су носили устаници. Била је то највећа српска буна забележена уопште до Првог српског устанка. Пошто су, после исцрпљујућих борби, устаници успели да ослободе, за извесно време, велики део историјског Баната, бес турских власти био је усмерен ка Србима.

Устанак Срба се тада одвијао упоредо са ратом који је Свето римско царство, са коалицијом хришћанских држава, водило против Турака, углавном на подручју историјске Мађарске, данашње Румуније, односно Југоисточне Европа.

Као одговор на истицање Светог Саве на заставама устаника, Синан-паша је наредио да се из Дамаска донесе Мухамедова застава, која је очигледно имала верску димензију, а истовремено је одлучио да мошти Светог Саве буду спаљена. Несумњиво и као чин освете, и у нади да ће неприкосновеност његовог поштовања са верске тачке гледишта бити, ако не уклоњена, онда нарушена.

Срби су за краља прогласили Сигисмунда Баторија, тадашњег кнеза од Ерделија, у нади да ће помоћ уследити. Међутим, ердељска кастинска скупштина није била вољна да се меша.

Петнаестогодишњи рат, или Дуги рат, завршен је тек Житваторковим миром 1606. Познато је да су мошти Светог Саве, након што су однете из Милешеве, где их је краљ Владислав положио у првој половини 13. века, спаљени су на Врачару, код Београда. Није сасвим сигурно где се то догодило. На пример, подигнут је црвени гранитни крст Григорија Возаровића као спомен на место паљења. Возаровић (1790 – 1848), књижар, издавач, књиговезац, првобитно је подигао дрвени крст 1847. на месту за које је веровао да је место паљења. Црква Светог Саве, данашњи велелепни храм, подигнута је и на месту где се претпостављало да су мошти спаљене.

Постоје и претпоставке да се то догодило на тлу данашњег Ташмајданског парка. Синан-паша (око 1506 -1596), дугогодишњи велики везир Турске, од 1580. до 1596. године, који је спалио мошти Светог Саве, био је родом из Арбанаса. Иако је велики устанак Срба у Банату убрзо угушен, а несрећног владику Теодора Турци живог скинули кожу, поштовање према Светом Сави није нарушено Синан-пашиним гнусним чином. Штавише, готово све касније велике националне борбе Срба одвијале су се по угледу на величанствени пример Светог Саве. Култ Немањића је и даље систематски негован, посебно на подручју Карловачке митрополије, највише у Срему, али и другде, на пример у Боки.

Фрушкогорски манастир Кувеждин је пример поштовања светорођених Немањића. Када је после српске револуције створена Кнежевина Србија Милоша Обреновића, Свети Сава је прихваћен и за заштитника просвете и школства код Срба, на иницијативу Атанасија Николића, тадашњег професора крагујевачког лицеја. Тада је оживела Светосавска химна. Још од Карађорђевих устаника, Свети Сава се налази на ратним заставама Срба.

Ова традиција је трајала до првих деценија 20. века. Велики храм Светог Саве подигнут на Врачару један је од показатеља неисквареног поштовања Светог Саве међу Србима до данас, преноси Тањуг.

Извор: Политика

 

 

 

 

 

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Последње скупштинско заседање у актуелном сазиву

Радови на реализацији пројеката града и ресорних министарстава

Исплата мајских пензија почеће 4. јуна.

Детаљи бруталног убиства у Сјеници: Ножем је убадала по глави и телу!

Гондола данас неће радити

Отказан концерт крагујевачког састава Ларска

У ужичком породилишту рођено пет дечака

И сунце и киша, температура до 26 степени

ГГ Слога: Свакодевно нас „бомбардују“ порукама колико је уложено у здравство Ужица