ОГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

На данашњи дан оконачна злочиначка НАТО агресија на Србију

На данашњи дан пре 25 година окончана је НАТО агресија на Србију, односно тадашњу Савезну Републику Југославију, а претходно је истог дана, 10. јуна 1999. године усвојена Резолуција 1244 Савета безбедности УН.

Последњи пројектили током агресије НАТО испаљени на Србију, односно СРЈ, пали су 10. јуна 1999. у зони села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13.30. сати. На касарну у Урошевцу последњи пројектил пао је у 19.35.

Био је то 79. дан НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, која је почела 24. марта 1999., без одобрења Савета безбедности Уједињих Нација.

Савет безбедности УН усвојио је 10. јуна 1999. Резолуцију 1244, а дан раније, 9. јуна у Куманову је, после петодневних тешких преговора, потписан Војно-технички споразум којим је предвиђено повлачење Војске Југославије са КиМ и улазак међународних трупа у покрајину.

Током преговора, представници Савезне Републике Југославије посебно су инсистирали на томе да повлачење снага Војске Југославије и полиције мора бити временски усклађено са предстојећим доласком међународних безбедносних снага на простор Косова и Метохије, с превасходним циљем да се колико је могуће избегне безбедносно празан простор.

Постојала је намера да се тим путем обезбеди елементрана стабилност, односно сигурност свих грађана на простору Косова и Метохије, што се углавном показало као празна нада.

Такође, представници Савезне Републике Југославије, посебно су инсистирали да међународно безбедносно присуство на Косову и Метохији мора бити искључиво под окриљем Организације Уједињених Нација.

Војно-технички споразум потписали су британски генерал Мајкл Џексон, који је потом био командант КФОР-а до октобра 1999. године, у име НАТО-а и генерали Војске Југославије и полиције Србије Светозар Марјановић и Обрад Стевановић, као представници Савезне Републике Југославије.

Војно-техничким споразумом одређен је рок од 11 дана за повлачење снага Војске Југославије и Полиције Србије са простора Косова и Метохије.

Уместо њих у јужну српску покрајину ушле су јединице КФОР, већином из земаља чланица НАТО.

Војно-технички споразум темељен је на политичком документу од 10 тачака који је усвојен током преговора председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића са представницима међународне заједнице Мартијем Ахтисаријем и Виктором Черномирдином, у Београду.

Договору је претходила серија тешких преговора председника Милошевића са Виктором Черномирдином, совјетским и руским дипломатом, личним изаслаником ондашњег председника Руске Федерације Бориса Јељцина.

Јавност је доста касније обавештена да је управо Черномирдин претио тада посебно разорним наставком ратних дејстава, уколико званични Београд не попусти.

Предлог мировног плана у Београд је донео Марти Ахтисари, председник Финске, у својству заступника Европске Уније и генералног секретара Организације Уједињених Нација.

Скупштина Србије усвојила је 3. јуна 1999. године мировни план, који је потом одобрила и Влада тадашње Савезне Републике Југославије.

Војно-технички споразум потписан код Куманова у основи је подразумевао прекид непријатељстава између НАТО формација и снага СРЈ, односно Војске Југославије и Полиције Србије, као и повлачење снага Савезне Републике Југославије са простора Косова и Метохије у року од 11 дана.

Споразумом је одређено успостављење такозване Зоне безбедности уз административну границу са Косовом и Метохијом, унутар централне Србије и Црне Горе, одређена је ваздушна дубина Зоне безбедности 25 километара и предвиђена копнена дубина Зоне безбедности пет километара.

КФОР се обавезао на разоружање терористичке тзв. ОВК, а међународне снаге су „овлашћене да предузимају све неопходне мере с циљем успостављања и одржавања безбедног окружења за све грађане“.

Повлачење снага Србије односно СРЈ, започело је 12. јуна 1999. године.

Војску СРЈ и Полицију Србије заменили су на Косову и Метохији припадници међународних снага под окриљем УН, КФОР.

У прво време са њима се налазио и невелики руски контингент, који је до тада био стациониран на простору БиХ, у склопу СФОР.

На Косово и Метохију упућено је тада укупно 37.200 војника КФОР из 36 земаља.

Њихова обавеза била је обезбеђење мира, стабилности и безбедности за све грађане КиМ.

Обавеза је такође била и повратак избеглих.

У стварности, по повлачењу снага Србије и СРЈ са Косова и Метохије, Срби на КиМ постали су мета честих напада и злочина.

Резолуцијом Савета безбедности 1244. предвиђен је такође, када се стекну услови, повратак одређеног броја припадника особља СРЈ и Србије, што никада није реализовано.

Повратак војске СРЈ у Копнену зону безбедности омогућен је 2001. године, а ваздушна зона безбедности укинута је 2015. године.

Почев од децембра 2008. године, на Косову и Метохији налазе се такође припадници ЕУЛЕКС, цивилне мисије ЕУ, састављене од полицајаца и судија.

Њихов мандат био је спровођење активности везаних за владавину права на КиМ.

 

Извор: ГЗС/Тањуг

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Временска прогноза за 23. јун 2024.

ОГЛАСНА ТАБЛА

„Рефест Златибор 2024“

Радови на пешачкој стази на Главици при крају

Драма код Косјерића: Аутобус пун туриста из Кине слетео са пута, сви су одмах евакуисани а надлежни извлаче возило

Младић из Ужица пешачи ка Острогу да би помогао једној сиромашној породици: „Сазнао сам да Маринковићи по два-три дана немају ни хлеба да једу“

Данас су Летње задушнице

ОГЛАСНА ТАБЛА

Временска прогноза за суботу – 22. јун

Нове цене горива

Данас исплата редовне и привремене новчане накнаде за мај