Током летње сезоне одређени послови су у великој понуди. Посебно током јула и августа потражња је велика, а младих све мање који би да се опробају у разним пословима који за јако кратко време доносе велику зараду, а неки и до чак 1000 евра месечно.
Са првим летњим данима обично почиње и сезона радова, пре свега у пољопривреди, а мањак радне снаге се јавља углавном у берби воћа.
Брање воћа
Најзаступљеније, али и можда и најтеже сезонско занимање јесу берачи воћа и то махом малина. Са дневницом од 1500-2500 динара уз одређени период континуираног рада може се веома добро зарадити, али имајте на уму да се овај посао обавља најчешће на великим врућинама од раног јутра, па све док не падне мрак. Огласи за поменуте послове већ су доступни, а најчешће дестинације су Ариље и Чачак.
Магацински радници, огласа многи, заинтересованих јако мало
Овај посао посебно је популаран међу студенима – јер пружа могућност да раде у граду у ком се школују. Ангажман је такав да не постоји ограничење, већ запослени могу одређивати дане којима ће радити. Лоша страна овог посла јесу мале дневнице које се крећу од 150-230 динара по сату. Они који ангажују запослене, обично обезбеде превоз до неке оближње индустријске зоне.
Пастири – врхунска зарада
Милош Турински испред „Инфостуда“ наводи да с првим знацима пролећа расте потражња за занимањем – пастира. Ово је један од најдефицитаенијих послова у Србији. Зарада се креће и до 1000 евра. Уз смештај и храну, без икаквих рачуна тарада на крају месеца остане само за вас. Нема додатних трошкова, али на велику жалост нема ни заинтересованих кадрова за ову врсту посла.
Сезона ових послова траје од почетка маја до средине октобра. Један део чине привремени послови, као што је брање воћа или угоститељски послови, а други замена радника који су на одмору. Било да сте студнет и желите брзу зараду преко сезоне или вам је једноставно потребан додатан новац – сезонски послови су изузетно заступљени. Од конобара, до запослених у хотелу, преко оних који желе да засуку рукаве и крену у бербу малина, избор је ђирок.
Која су најдефицитарнија занимања у Србији?
Већ неколико година најдефицитарнији послови на српском тржишту су у они у области трговине и продаје, комерцијале, ИТ, администрације, машинства и електротехнике, истичу за наш портал у Инфостуду.
„То су нам најтраженији послови“, истиче Милош Турински из Инфостуда и додаје да су дефцитарна занимања разне врсте занатлија.
Нова
