13.3 C
Uzice
октобар 16, 2019
FOTO RAZGLEDNICA ZANIMLJIVOSTI

Манастир Рујан

Манастир Рујан, у селу Врутци, близу Ужица, изграђен је крајем 15. века и посвећен је Светом Великомученику Георгију. Порекло имена Рујан је од биљке руј, црвене боје, која расте у долини реке Ђетиње. По њој је читава област, као и манастир добили име, Рујно… Огроман је значај Манастира за срспку културу. У њему је настала и радила прва штампарија на српској земљи. Монах Теодосије, током 1536. и 1537. године, штампа, као једну књигу РУЈАНСКО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ, у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Једини потпуни сачуван примерак, се налази у Националној библиотеци у Прагу у саставу Шафарикове збирке и има укупно 300 листова. Други, делимично оштећен примерак, са 296 листова се чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петерсбургу. Народна библиотека је поседовала један примерак, али је он уништен у бомбардовању Београда, 1941. године. Само један одломак, од 92 листа се чува у Српској академији наука и уметности.

Сазнавши за штампарију, Турци су Манастир спалили до темеља, а рујански монаси су спас нашли у манастиру Рача. По једном запису из 1857. године, од манастирске цркве је остао само камен часне трпезе, а стубови однешени и узидани у зграду медресе (муслиманске средње школе) у Ужицу. По изградњи бране „Врутци“ на Ђетињи 1980. године, манастир је потопљен…
Манастир Рујан и Рујанско Четворојеванђеље
Нема писаних трагова, ко је и када, тачно подигао манастир Рујан
Стари манастир Рујан, чији темељи су потопљени почетком осамдесетих година прошлог века када је грађен систем за водоснабдевање на реци Ђетињи, био је посвећен Светом Великомученику Ђорђу, и највероватније је подигнут средином петнаестог века. Нема писаних трагова ко га је и када тачно подигао. Оно што је остало записано јесте да је 1529. године овај манастир осамнаест километара удаљен од Ужица имао прву штампарију у Србији коју је набавио и у њој радио монах Теодосије. Вероватно да је он био игуман тог манастира и да је са својим братством у тој штампарији приредио и штампао 1573. године прву књигу ћирилском азбуком са српскословенском рецензијом. То је Рујанско Јеванђеље. Турци су сазнали за то и исте године запалили манастир и уништили штампарију. Тада су монаси из манастира Рујно пребегли у манастир Рачу у бајнобаштанском крају.
Рујанска књига, монах Теодосије, штампар и писац
Данас после више од пола миленијума ишчезнућа старог манастира Рујан, једино се сасвим поуздано може рећи да је са Четворојеванђељем насталим у овом манастиру започела штампарска ера у Србији. Због тога о манастиру, о штампарији у њему и о јединој књизи штампаној тамо, поуздано сведочанство је у колофону Четворојеванђеља написао га је рујански монах Теодосије. Текст тог колофона написао је у традицији византијско-српске рукописне књиге, под воштаницом на 250 дрвених плоча месецима је резбарио слова и штампао Рујанско Четворојеванђеље. У савременом преводу у колофону Теодосије је написао: “По вољи Оца, на заповест Сина и наклоности Светог Духа, и помоћи Бога кога славимо у Тројици, и Пречисте Владичице Мајке Његове и Наше, Богородице, написана је ова божанска књига године 7045 (1536-37) у манастиру који се зове Рујански, под окриљем планине која се зове Поникве, на реци која се зове Беаса (Биоска) на селу које се зове Врутци, при Храму Светог и Славног великомученика и Победоносца Христова Георгија. Трудио сам се о овоме ја грешни, убоги умом, а богами грехом и Христу слуга, монах Теодосије. Но о овоме молим се браћо вама, или ви који будете читали, или преписивали исправљајте, а не куните, зарад Бога и своје душе, јер ово није посао Дух Свети, ни анђео, већ човек малоуман и слабомоћан, и шта више сам. Слава сведржитељу Богу, Амин.”
За све Србе у данашњој кнежевини Србији најзнатније је оно Јеванђеље што је штампано у Рујну… – писао је Вук Караџић
Како је и зашто настала прва штампарија у манастиру Рујан, колико је још поред монаха Теодосија било дрворезаца, односно ксилографа, штампара са дрвеним плочама и дрвеним словима, не зна се, али се зна да је Рујанска штампарија била прва на тлу Србије и друга у границама ондашње Турске империје. Без одговора и поузданијег историјског податка је и питање гашења манастира Рујан, а одговор на питање о гашењу манастира први је потражио почетком прошлог века Драгиша Лапчевић, и пише да је прочитао податак да су од 1567. године настали тешки дани за српске манастире у Турској, јер су, како је бележио, под нагомиланим насиљем, цркве и манастири напуштани, а онда су их Турци рушили, продавали материјал, и грађене су џамије, безистани и караван-сараји. У таквим приликама завршена је и историја манастира Рујан и његове штампарије. А о Четворојеванђељу насталом у тој штампарији, касније, доста су писали бројни зналци језика, историје и уметности. Вук Караџић је 1857. године написао:
„За мене је и за све Србе у данашњој кнежевини Србији најзнатније оно Јеванђеље што је штампано у Рујну, у нахији ужичкој. Знамења тог славног монастира сад никакова другог нема осим камена свете трпезе који као једини сведок свете цркве своје место чува. Говори се да је тај монастир величанстевно озидан и украшен био. Стубови по 2 и 3 фата дугачки, округли и аршин дебели од финог црвеног мермера налазе се сада у Ужицу у главној турској школи-медреси који се спомена ради чувају…“
Милан Милићевић, историограф, две деценије касније писао је овако:
„У старије време ужички округ имао је само две кнежине, кнежину Црну Гору и кнежину Рујно. Кад се идући од Мокре Горе путује кроз ту кнежину Рујно ка Ужицу, па се прође село Биоска онда лево остаје планина Поникве, а десно село Врутци, где извире топла вода. Код тог извора развалине су старог манастира Рујно, а унаоколо има много гробних каменова. Данас је то место зарасло у траву и путнику је тешко свраћати и наћи га, а некад је тамо кипио живот и родио се град који и данас сјајем обасјава време својега постојања. У том рујанском манастиру била је штампарија за српске књиге. Из те штампарије засад ми имамо једну књигу, Четворојеванђеље…“ – писао је 1893. године Милићевић, и додао: „У околини старог манастира Рујан и данас многи сељаци, па чак и жене и девојке знаду читати и говорити пословички, мада нису ишли у школи. Они уче један од другог, самоучки…“
* * * * *
„Стари Манастир Рујан посвећен Светом Беликомученику Ђорђу, највероватније да је подигнут негде у 15. веку или у самом почетку 16. века. Не зна се ко га је и када тачно подигао. У писаним документима зна се да је 1529. године имао прву у Србији штампарију коју је набавио и у њој радио монах Теодосије. Вероватно да је он био игуман тога Манастира, и да је са својим братством у тој штампарији приредио и штампао у Србији, 1537. године, прву књигу ћирилском азбуком са српско словенском рецензијом. То је РУЈАНСКО ЈЕВАНЂЕЉЕ. Турци су сазнали за то и исте године запалили Манастир и штампарију уништили. Монаси су из тог Манастира побегли у Манастир Рачу.
Манастир Рујан у некада кнежевини рујанској налазио се у селу Врутцима близу Биоске, у ужичком крају, поред реке Биоске која је касније добила назив Ђетина. Близу манастира и реке налазио се и извор топле воде који се звао Бања. До 80-тих година 20. века из „Ћириног воза“ према кремни могао се видети са десне стране у њиви део зида и гомила камења од Манастира. Тачније место Манастира обележила су археолошка ископавања од 1980. до 1983. године. Тада је испод рушевина Манастира на Ђетини подигнута брана и образовано вештачко језеро ради снабдевања Ужица и околине пијаћом водом. Тако је језеро потопило остатке овог порушеног Манастира.

Извор:istinoljublje.com/фото:Милош Караклић

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Nikola Đuričko: Nova generacija ne zna ko je Ivo Andrić, ali zna ko je Mimi Oro

Oglasna Tabla

Sloboda sa gimnazijalcima u revijalnom meču

Oglasna Tabla

Od 1.730 škola Osnovna škola “Stari grad” iz Užica pobedila u akciju “2000 lopti za buduće asove”

Oglasna Tabla

Jesenje promocije Zlatibora

Oglasna Tabla

Najjači prirodni lek: Popravlja pamćenje, topi masnoće, poboljšava vid i sluh

Oglasna Tabla

Krenuo iz Užica za Beograd, javio se sa stanice, a kada su ga sledeći put pozvali na mobilni pretrnuli su od straha!

Oglasna Tabla

Bibliotekarke OŠ „Dušan Jerković“ predstavljaju Srbiju na Svetskom kongresu školskih bibliotekara

Oglasna Tabla

Kineskim turistima zapadna Srbija idealna za odmor

Oglasna Tabla

5. revija predstava za decu Oktobarske čarolije – „Mačak u čizmama“

Oglasna Tabla