После годину дана напорног рада, малинарима би требало да предстоји најлепши део године – берба и продаја воћа. И ове године, међутим, не дочекују је спокојни. С једне стране, невреме које је погодило Западну Србију пре неколико дана некима је већ обрало малињаке, док с друге стране, они који имају шта да наберу, брину због недостака радне снаге.
Како за Euronews Србија каже Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача малина још се не зна ни аконтна цена овог воћа, али пољопривредници су израчунали да ће минимална бити 600 динара, а да би могла достићи и 800 динара. Он је истакао да није тачно да нема потражње за домаћом малином на глобалном тржишту због кризе у Европи и сукоба између Русије и Украјине и напоменуо да је у Русију одлазило око седам одсто овог воћа, а да су сада нашим извозницима доступна и друга тржишта попут Јапана и Норвешке.
Малинари би током предстојеће бербе могли да се суоче са недостатком радне снаге на домаћем тржишту. Као могуће решење за узгајиваче наводи се могућност упошљавања радника из Источне Европе, али и из Азије, који су у Србији већ ангажовани на другим сезонским пословима. Већина се, ипак, одлучује на проверене раднике, са којима су већ остваривали сарадњу у претходним годинама.
Берба малине није лак, али је добро плаћен посао.Ове године дневница за бераче биће, према најавама и до 5.000 динара. У Златиборском округу се произведе 40 одсто српске малине. Ипак, изгледа да ни новац није довољан мотив, јер малину нема ко да бере.
Међу анкетираним Ужичанима највише је оних који истичу да не би брали малину, да је то тежак посао и да би радили само када би баш морали на тај начин да зараде новац. Проблем не датира од ове сезоне, већ је несташица берача нешто са чиме се малинари суочавају последњих година, без обзира на цену дневнице.
„Генерално, велики је проблем проналажења радника. Можда је проблем и у томе што млади немају навику да зараде себи џепарац или додатне приходе берући малине. И они који дођу задрже се пет-шест дана док не зараде новац за море, а после тога од брања малина нема ништа“, објашњава Слађана Станковић, произвођач малине из Ужица.
Сваке године највише берача у Златиборски округ долази са југа Србије, Републике Српске, али има и оних који долазе из далеких земаља.
„Код нас раде берачи из Бора и Сокобање и задовољни смо њиховим радом. Упозната сам са примером колеге из Ариља, који је прошле године ангажовао раднике из Пакистана. То би ми била последња опција, али ако бих била принуђена, не могу да кажем да не бих исто урадила“, каже Слађана Станковић.
По огласима произвођачи нуде различите цене дневница берачима, али ће оне, кажу, ипак зависити од цене малине.
„Шпекулише се са разним ценама. Дневница за бераче иде од три, четри, четри и по хиљаде динара. Цена зависи и од тога да ли је произвођач обезбедио берачима смештај и храну“, каже Слађана Станковић, произвођач малине из Ужица.
Берба малине почиње крајем јуна. Малинари калкулишу и праве рачуницу, јер најављена цена малине и до 800 динара по килограму је никад виша.
Добривоје Радовић, каже да за свој малињак већ четири године ангажује 35 радника ромске националности из Владичиног Хана, да деле добро и зло тих месец и по дана, колико траје берба и да се на крају исплати.
Претходних дана догодило се оно од чега малинари највише страхују, јако невреме и град су захватили крајеве у којима се узгајају малине, а Радовић каже да је још рано за процену штете у Ивањици, Драгачеву и Ариљу. Напомиње и да то није једини проблем, већ да многи малинари још осећају последице елементарне непогоде из 2021. после суше, где су изданци остали кратки и нису могли да израсту, што ће за трећину смањити род. Он напомиње да је малинарство озбиљно угрожено.
„Мали број људи осигурава засаде, око пет одсто, а разлог за то је и што не живимо у Војводини већ у брдско-планинском пределу, где су уситњене парцеле. Ми имамо плантаже на више парцела, ја их имам на седам њива. Неке нису ни приступачне да их обрадите механизацијом, а да не причамо о мрежи. Срећа је што је раније било 7.000 ракета, а сада их има 22.000. Да синоћ није испаљено више од 100 ракета за неких 15 минута мислим да не бисмо причали само о малини, већ и о штети на крововима и аутомобилима“, напомиње Радовић.
Он додаје да се плантаже не могу опоравити у наредне три године од непогода које су задесиле малињаке пре неколико дана. Додаје да је поскупео сав репроматеријал и да је више фактора утицало да поскупи производња овог воћа – енергенти, хемија, минерална ђубрива до 30 одсто, нафта око 70 одсто, ако и храна за раднике и смештај за раднике, што такође није занемарљива ставка.
„Аконтну цену је тренутно нико још није понудио. Калкулација коју смо ми правили би требало да буде за килограм од 600 динара, када смо урадили анализу трошкова и минималну зараду, а иде са тенденцијом раста на 800 динара. Појединци који дају неке изјаве и доктори који говоре да ће малина постати луксуз свашта причају. Ми смо извозили у Русију само седам одсто, а нико не спомиње нова тржишта и скандинавске земље, Јапан и остале велике потрошаче малине“, каже Радовић.
Он каже да је тешко питање ко ће на крају бити задовољан, јер „малина док се не обере и не прода, није ни наша који смо уложили огроман труд, новац и рад, ни хладњачара, она није ничија“.
„Проблем је када се деси оваква непогода, јер они чији су малинаци страдали неће имати шта да беру наредне три године. Ми не одустајемо од својих циљева. Минимална аконтна цена би требало да буде од 600 до 800 динара. У Србији је 125 грама малине у трговниским ланцима 399 динара“, тврди Радовић.
Подсећамо Привредна комара Србије пре неколико дана је саопштила да је извоз малине умањен за трећину јер купци на западу мање пазаре малину због високе цене.
Агро Пресс
