Home / FOTO RAZGLEDNICA / Majka, otac i sin poginuli su na Zlatiboru, godinu dana kasnije baka i deka su učinili gest od kojeg ćete zaplakati

Majka, otac i sin poginuli su na Zlatiboru, godinu dana kasnije baka i deka su učinili gest od kojeg ćete zaplakati

Pod Zlatiborom, na dedovini Aleksandra Selakovića, dečaka koji je prošle godine zajedno sa roditeljima poginuo u saobraćajnoj nesreći blizu kuće u kojoj je živeo, igraće se deca. Livada na kojoj je nesrećni dečak jurcao za loptom biće pretvorena u park.

 Seoska škola u Šljivovici, izdvojeno odeljenje OŠ „Milivoje Borović“ iz Mačkata, dobila je na poklon 14 ari placa, koji su joj u spomen na pokojnog unuka darivali za svagda neutešni Stanka i Ljubinko Radeljić, sa željom da na tom mestu živi uspomena na dečaka.

Aleksandar je imao samo 12 godina kada mu je udes na magistralnom putu kroz Šljivovicu prekinuo život. U smrt sa majkom Marijanom (38) i ocem Milanom (36) sin jedinac otišao je greškom bahatog vizača, koji je prešao u njihovu klolovoznu traku. Poginuli su samo nekoliko minuta pošto su od kuće krenuli do prijatelja.

– Livadu kojom je jurcao moj Aco i na kojoj mi je pomogao da plastim seno, poklonio sam opštini, a ona će ustupiti školi da na njoj naprave park. Kad se njemu nije dalo da odraste, neka u parku rastu i druže se deca iz Šljivovice – priča, a suzu ne može da zadrži Ljubinko Radeljić.

Aleksandar je od rođenja živeo u babinoj i dedinoj kući. Mirjana i Milan su naporno radili po ceo dan, pa je najveći teret brige o njemu često nosila baba Stanka. Gajila je Aca od pelena, hranila, čuvala, presvlačila, slala u školu. U sobi u kojoj su stanovali vreme je stalo tog nesrećnog 4. aprila 2017. godine.

– Sve je, svaka stvar na istom mestu gde je i bila one večeri kad mi deca sedoše u kola i za nekoliko minuta izginuše. Ništa nisam sklonila, premestila, bacila. Svako jutro uđem u sobu, poljubim njihove slike i isplačem se. Na groblje gde su sahranjeni idemo svakih 15 dana – jeca starica.

Starala se i ranije o Acovom ocu Milanu, njenom bratancu. Kao đak je ostao bez oca, nešto kasnije mu je i majka otišla u Francusku, posle čega se , da olakša život, preselio kod Radeljića. A oni su ga dočekali široko raširenih ruku. Pod istim krovom Milan je završio školu.

Umesto da Milanov sin danas sedi u školskim klupama sa sedmacima iz Šljivovice, njegova slika je okačena u holu.

Izvor: alo.rs

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/