OGLASNA TABLA – INFO
FOTO RAZGLEDNICA VESTI IZ OKRUGA

Majdan poludragog kamena u selu Rupeljevo kod Požege: Bez kalcita nema zlakuske grnčarije

Požega – Da bi grnčarija iz Zlakuse bila toliko posebna i prepoznata širom sveta, presudni su njen kvalitet i ručni rad iskusnih majstora, kod kojih je pravljenje posuđa porodična tradicija. Ipak, jedan od najvažnijih elemenata jeste materijal od kog se pravi, a u pitanju su glina iz sela Vranjani i kamen kalcit iz Rupeljeva. Znajući koliko je važan dobar materijal, grnčari su otkupili majdan ovog poludragog kamena i zajednički ga koriste, prenosi agencija RINA.

„To je selo oko desetak kilometara udaljeno od Zlakuse. Tu se već decenijama ide po kalcit, svetlucavi poludragi kamen. Može biti bezbojan, žućkast, crvenkast, zavisi od podneblja u kom se nalazi. Vadi se iz kamenoloma, a kako bi ga mi grnčari mogli koristiti on se melje, a potom prosejava i zatim meša sa glinom“, kaže za RINU grnačar Dragoslav Nikitović iz Zlakuse.

Krupnija granulacija samlevenog kamena koristi se za zemljano posuđe sa debljim zidovima, dok se finija granulacija koristi za izradu zemljanog posuđa sa tanjim zidovima. Kalcit se meša sa glinom u odnosu 50% prema 50%, a za neke proizvode koji zahtevaju dodatnu čvrstinu i 60% prema 40% u korist kalcita.

„Taj sastav ova dva prirodna materijala čini zlakušku grnčariju posebnom. U smešu od koje se izrađuje grnčarija ne dodaju se nikakve hemikalije. To blago iz dubine zemlje našem posuđu daje posebnu čvrstinu, trajnost i kvalitet. Samo zahvaljujući kalcitu može se peći na visokim temperaturama, a ukus hrane pripremljene u zemljanom posuđu ne može se porediti ni sa jednim drugim“, rekao je ovaj grnčar.

Smeša gline i kalcita se za razliku od čiste gline ne može izlivati u kalupima industrijskim postupkom već se svaka posuda mora ručno oblikovati. A Dragoslav se osim posuđa oprobao i u pravljenju amfora, skoro iste onakve kakve su nekada davno koristili stari Grci i Rimljani, za prenos ulja, vina i žitarica.

„Za jednu amforu mi treba tri puta po pola sata. Prvo izgradim sredinu, zatim ručke, a onda se gradi to njihovo specifično šiljato dno. Onda sledi sušenje koje traje oko 15 dana i to na promaji bez sunca. Kad se taj proces završi, amfore se peku u specijalnim pećima za keramiku, oko deset sati. Tek onda su one spremne za prodaju. Svaki zanatlija ima neki svoj način i zato nikad nećete videti dva potpuno ista proizvoda od različitih majstora. Porudžbina ima dosta, a jedan Crnogorac je svoju amforu čak stavio i u more da dobije tu neku posebnu notu“, rekao je Nikitović.

RINA / GZS

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Stiže novi paket novčane pomoći: Neki bi mogli da dobiju i do 48.000 dinara

Oglasna Tabla

Upozorenje na najpopularnijem Instagram mestu u Srbiji retko ko vidi dok se fotka: Ovde živi zver

Oglasna Tabla

Grci nas, ipak, ne obavezuju da se vakcinišemo

Oglasna Tabla

Dr Kon otkriva kad bi moglo doći do popuštanja mera u Srbiji: Daleko smo od toga…

Oglasna Tabla

PROTIVPRIRODNI DUG

Oglasna Tabla

Obavezni vojni rok možda već od sledeće godine: Služiće se od tri do šest meseci!

Oglasna Tabla

Opada broj covid pregleda u bolnicama Zlatiborskog okruga

Oglasna Tabla

Njegov uspeh ponovljen je tek 100 godina kasnije! Ovo je bio PRVI SRBIN na Olimpijadi – Nije mu bilo ravnog!

Oglasna Tabla

Ljubavni ples pegavih lepotica U SRED GRADA: Pastrmke se mreste na toku Đetinje kroz Užice, ali sve bi bilo lepše da je reka čistija

Oglasna Tabla