У Црној Гори, у селу Стабна код Плужина, јуче је медвед напао ловца и нанео му тешке повреде по лицу. Ловац је сада ван животне опасности. У Србији последњи случај напада медведа на човека забележен је 2015. године.
У Западној Србији у последњих неколико година порастао је број медведа. На подручју Националног парка Тара креће се око 60 медведа и има их по неколико на Златибору и на подручју Златара, Голије, Јадовника, Јелове Горе…
Професор Душко Ћировић са Биолошког факултета Универзитета у Београду, који од 2007. године води пројекат маркирање и праћења медведа у Србији, каже да тренутно прате пет медведа обележених и то два на Тари и по једног на Златибору, Голији и Златару.
– Према оном што видимо ови медведи су још активни, али је њихова активност смањена – каже Ћировић.
Савети како се понашати ако се сретнете са медведом
Њему није познати неки скорашњи напад медведа на човека. У сваком случају дао је савете како се понашати када се сретне медведе.
– Када се сретнете са медведом треба стати и једном викнути. Онда се полако удаљити, без наглих покрета и велике галаме. Нарочито је битно када се сретне мечка са мечићима да се ништа не предузима нагло, јер су оне тада још агресивније. Али, без бриге, наши медведи су мирољубивији од црногорских – додао је професор Ћировић у шали.
Ранко Милановић из НП Тара каже да у последњих 20 година је забележен само један случај напада медведа на човека.
– Било је сусрета, многи сведоче да су видели медведа, али никада није било инцидената. Једино 2015. године је било да је мечка напала ловца, али на сву срећу то је прошло без великих последица – каже Милановић.
Он је истакао да је важно да се посетиоци Таре строго придржавају правила које Национални парк прописује, да се крећу само обележеним стазама а када је мрки медвед у питању, треба знати да он не воли буку нити јаке мирисе. Посетиоци треба да избегавају парфеме, али и шушкаву одећу, што може узнемирити горског цара.
Мечка напала ловца из Бајине Баште
А те 2015. године ловац М.Р. из Бајине Баште, који је тада имао 35 година, причао је о том сусрету, када је мислио да је готов. Причао је да се мечка појавила ни сам не зна одакле и да се пропела на задње ноге.
– Унела ми се у лице и из све снаге рукнула. За главу је била већа од мене. Остао сам укопан. А онда ме је ударила шапом у груди и бацила уназад. Летео сам три метра кроз шуму и пао на леђа. Имао сам осећај да се цела шума тресе од њеног језивог крика. Покушао сам да се померим, побегнем, да скинем пушку, али страх ме је паралисао, нисам могао да мрднем. Ни гласа нисам имао. Само сам чекао да скочи на мене. Полако сам се прибрао, устао и репетирао пушку. Али животиње није било у близини, само сам видео трагове одраслог медведа и два мечета. Схватио сам да ме је мечка напала због младих – причао је тада М.Р.
Према важећем кривичном закону у Србији мрки медвед припада строго заштићеној врсти и казна за његово убиство је до милион динара или три године затвора.
Интересантно је да и промена климе утиче на медведе. Од 2007. до 2023. године анализирано је 20 јединки медведа, од којих 14 мужјака и 6 женки. Код 6 мужјака је забележена зимска активност, а од њих три медведа су имали делимичну активност. Ипак, одсуство хибернације је биле забележено само у току једне зиме. Женке су биле у стању хибернације зато што су биле скотне или су имале младунце.
Курир
