ОГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Лоша вест за све који су дигли кредите: Поново се повећава каматна стопа – још један удар на кућне буџете

НБС је објавила да је одлучено да се повећава референтна каматна стопа.

На данашњој седници, Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 5,75 одсто. Стопа на депозитне олакшице задржана је на нивоу од 4,50 посто, док је стопа на кредитне олакшице повећана на 7,00 посто, саопштила је НБС.

При доношењу овакве одлуке Извршни одбор је имао у виду да су, и поред знакова попуштања, глобални трошковни притисци и увозна инфлација и даље високи и да је потребно ограничити њихове индиректне ефекте на раст цена на домаћем тржишту, који се могу преносити путем инфлационих очекивања, као и утицати на део притисака који долазе са стране тражње. Тиме Народна банка Србије доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања у хоризонту пројекције.

Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе. Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности“, наводи се у саопштењу.

Ускоро успоравање инфлације
Додаје се да је „Извршни одбор навео да су пад светских цена енергената, као и решавање застоја у глобалним ланцима снабдевања и смањење трошкова контејнерског транспорта у великој мери допринели слабљењу глобалних трошковних притисака, што би требало да има утицаја и на успоравање домаће инфлације у наредном периоду“.

„Ипак, отварање Кине након попуштања рестриктивних здравствених мера могло би убрзати глобалну економску активност и повећати тражњу за енергентима и примарним производима, што може успорити процес смањења глобалне инфлације, док би у супротном смеру деловало веће од очекиваног заоштравање монетарних политика централних банака. Притом, од динамике заоштравања монетарних политика Система федералних резерви и Европске централне банке зависиће и кретања на међународном финансијском тржишту и токови капитала према земљама у успону.

Опрезност монетарне политике је неопходна и због и даље присутних геополитичких тензија, укључујући и постојање ризика да се снабдевање светског тржишта нафтом из Русије знатније смањи у наредним месецима и да не буде компензовано растом понуде из других земаља ОПЕЦ-а, што би подстакло раст цене нафте. Поред тога, индиректни ефекти повећаних цена енергената и индустријских сировина у претходном периоду, заједно с тржиштем рада које карактерише ниска незапосленост и даљи раст зарада, још увек утичу на раст базне инфлације у већини земаља“, указује се у саопштењу.

Наводи се и да је инфлација у Србији у јануару на месечном нивоу износила 1,4 одсто, а међугодишње посматрано 15,8 одсто, „што је било у складу с очекивањима Извршног одбора“.

„И даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената, на који мере монетарне политике имају ограничен ефекат, јер је раст ових цена у великој мери последица дешавања у међународном окружењу. Базна инфлација (мерена променом индекса потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације – у јануару је износила 10,4 посто међугодишње, чему значајно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса“, поручује НБС.

Додаје да према фебруарској средњорочној пројекцији, „очекујемо да ће међугодишња инфлација остати повишена и у наставку првог тромесечја ове године, пре свега као последица наставка преношења високих трошковних притисака из претходног периода на цене хране и других индустријских производа, као и корекције цена електричне енергије и гаса“.

„Након тога, инфлација би требало да се нађе на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини ове године и повратак у границе циља средином 2024. године. У смеру смиривања инфлаторних притисака требало би да делује досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста“, наводи НБС.

(МОНДО)

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ПРОНАЂИ МЕ! И даље се трага за двогодишњом Данком Илић

ОГЛАСНА ТАБЛА

Водич кроз програм “Ужице- престоница културе Србије 2024. године”

ОГЛАСНА ТАБЛА

Претежно сунчано и још топлије, температуре до 28 степени

ОГЛАСНА ТАБЛА

У ритму недеље са Бранком Продановићем (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Промоција романа „Песма о три света“ Владимира Пиштала

ОГЛАСНА ТАБЛА

Саопштење ГО странке “ Србија-центар“ – Закон о оружју

ОГЛАСНА ТАБЛА

Данас исплата ученичких и студентских кредита и стипендија

ОГЛАСНА ТАБЛА

Cardinal Point у Градском културном центру

ОГЛАСНА ТАБЛА

Одржана 53. смотра рецитатора „Песниче народа мог“ (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА