ОГЛАСНА ТАБЛА
ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА УЖИЧКЕ ВЕСТИ

Кућа туге напаћеног Ивана: Невољник из Дрежника напустио је родни дом – болестан, без новца, струје, воде, није могао да остане под кровом који прокишњава

Тмурно небо није успевало да суздржи кишу, ни ја кнедле у грлу, док сам се промрзао, затрављеним колотрагом низ косу, спуштао од куће Ивана Гавриловића (37) ка главном сеоском путу. Клизале су једна за другом крупне, оштре и тврде као каменице, нагониле ме да је се још једном погледам иза себе.

Понедељак је био, једва да је одмакло подне, а Дрежником код Ужица сликао се призор као пред сутон у новембру. Хладноћа и облаци полегли по врховима брда обећавали су да ће да преснежи. Осећај туге што је лебдео у ваздуху није дошао ни облацима, нити га је нанео ветар с Дрежничке градине, он се на ове падине слепио и од њих не миче.

Ивана сам оставио каквог сам га и затекао. Испијеног лица крио је поглед, онај празни, равнодушни, и тихо се, као постиђено дете, ћућурио у расклиманој столици у дну полумрачне, дуго негрејане просторије. У њој је време стало пре пола века. Спремао се да побегне од беде тамо где му је сестра давно побегла. Родној кући, којој не води пут него стрма ливада којом не може санитет, неће се вратити док му не уведу струју, доведу воду, учине да му кров више не прокишњава. Кад и ако томе дође време неће моћи да помогне.

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Предавање посвећено Животи Вранићу

12 НАПИТАКА НАЈБОЉЕ САГОРЕВА КАЛОРИЈЕ: Дају осећај ситости и помажу вам да се смањите за 3 броја

Паприкаш од меса за данашњи ручак: Уживаћете у укусу (ВИДЕО)

Да ли ће онај ко насрне на наставника ићи у затвор и шта значи измена Кривичног законика

Бацамо годишње на стотине тона вуне, а носимо синтетику – зна ли Србија где јој је рабош?

У поноћ почиње изборна тишина

Креће туристички возић, са радом почиње и СтаПарк

Уз средства из буџета снажна подршка државе за путну инфраструктуру

Град Ужице за матуранте, велика журка у Градском културном центру (ВИДЕО)