На данашњи дан, 21. октобра 1941. године, у Крагујевцу и околини догодило се масовно стрељање – један од најтрагичнијих догађаја у окупираној Србији у Другом светском рату.
Немачка казнена експедиција извршила је тада масакр, у знак одмазде, над више хиљада српских цивила.
Како историјски извори наводе, повод за стрељање били су немачки губици у борби са јединицама покрета отпора 16. октобра на путу Крагујевац – Горњи Милановац. Немачке трупе су на том путу дочекане тада у заседи. Била је то заједничка заседа припадника НОВЈ (партизани) и ЈВуО (четници). Тада је погинуло 10 немачких војника, а 26 је рањено.
Генерал Франц Беме наредио је стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 за рањеног.У складу са наредбом генерала Бемеа, одлучено је да се с циљем одмазде стреља 2.300 лица.
Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршић, Илићево, Грошница а 21. октобра у граду Крагујевцу, делимично и 20. октобра.Немци су тада ухапсили и одвели на стрељање и ђаке виших разреда гимназије, од петог до осмог разреда.
У Србији дан масакра у Крагујевцу 21. октобар, обележава се као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Српска православна црква канонизовала је страдалнике, проглашени су за новомученике.
У складу са наредбом генерала Бемеа одлучено је да се с циљем одмазде стреља 2.300 лица. Наређење је издао мајор Ото Деш, заповедник 749. пука, чије је средиште било у Краљеву. Наређење је одатле упућено мајору Паулу Кенигу у Крагујевац.
Крајскомандант Ото фон Бишофсхаузен сугерисао је да су околна села, како се изразио, легло комуниста и бандита, док је сам град Крагујевац био углавном мирна средина, отуда су се хапшења и стрељања догодила И у околним селима.
Није заправо познато колико је људи тада ухапшено, према проценама приведено је између пет и шест хиљада грађана, без икакве селекције. У принципу, хапшени су мушкарци старости између 16 и 60 година. Није познато да је било отпора приликом привођења, несумњиво зато што се није претпостављало какав је даљи след.
Ухапшени су смештени у топовске шупе ранијег артиљеријског пука „Танаско Рајић“.
Извршиоци стрељања били су припадници Вермахта, и то Првог батаљона 724. пешадијског пука, као и припадници Трећег батаљона 749. пешадијског пука.
Према до сада познатим подацима, убијено је 2.796 особа, од тога 412 у околним селима, остали у Крагујевцу.
Сваке године у Спомен парку у Шумарицама одржава се „Велики школски час“, манифестација којом се подсећа на масакр који се догодио у том граду октобра 1941. један од најтрагичнијих догађаја на тлу окупиране Србије у Другом светском рату.
Од 1971. постоји манифестација „Велики школски час“. Од 2012. године 21. октобар, дан масакра у Крагујевцу, у Србији се обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
Крај споменика стрељаним ђацима и професорима одржава се молебан крагујевачким новомученицима који служи епископ шумадијски Јован са свештенством Шумадијске епархије.
Централна манифестација Велики школски час одржана је у 11 часова, уз извођење поеме Шум Шумарице по тексту Дарка Цвијетића, у режији Марка Мисираче.
Великом школском часу, поред великог броја грађана и званица присуствују и председница Владе Србије Ана Брнабић, председник Народне скупштине Србије Владимир Орлић и изасланик председника Србије Милорад Вељовић.
Извор: ГЗС